Mnogo toga je isto u stanu Ćosića kao pre nešto više od osam godina. Knjige, svuda, i televizor koji u ćošku emituje neke vesti, i sto na kojem su naočare i papiri i novinarska pitanja.
Osam godina prošlo je od poslednjeg intervjua Dobrice Ćosića, baš u Nedeljniku, i od smrti jednog od najpoznatijih pisaca srpske književnosti i čoveka koji je na mnogo načina obeležio srpski i jugoslovenski dvadeseti – pa i ovaj dvadeset prvi – vek. U neku ruku to i dalje čini.
Dobrica Ćosić je u rečenicama njegove ćerke, istoričarke književnosti Ane Ćosić Vukić, kao i u knjizi „Vreme sa ocem“, koja će se uskoro pojaviti u izdanju „Vukotić medije“ i koja je bila neposredni povod za ovaj razgovor i crvena nit u njemu.
„Vreme sa ocem“ zapravo je poteklo iz rukopisa knjige „Život za roman“ – Dobrica i Ana Ćosić su još sredinom devedesetih počeli da pišu zajedničku knjigu o književnim aspektima Ćosićevog stvaralaštva. Kako je Ana Ćosić Vukić napisala u predgovoru, „osobenost razgovora ostvarivala bi se slobodnim iskazivanjem našeg realnog odnosa oca i ćerke, uz uvažavanje obavezujućih pravila forme razgovora između pisca i istoričara književnosti“. Dobrica i Ana razgovarali su i dopisivali se – iako često u istoj kući – ali je ova knjiga ipak ostala neobjavljena.
Decenijama, sve dosad.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 25. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
