“Bilo mi je strašno što su mladi ljudi sa mirom stajali. Gledaju te u oči, puste da prođeš, i onda te udare otpozadi”: Ana Đurić Konstrakta o studentskim protestima i životu u “ono vreme devedesetih”

0
Fotografija Nebojša Babić

Život nije počeo da se meri od Konstrakte, ali jeste počeo da se objašnjava, uveliko.

Pojava Ane Đurić Konstrakte obeležila je ovu godinu i možda označila veliku promenu u mejnstrimu ove zemlje. Ne samo onom muzičkom. Zato je i logično što je upravo ona junakinja letnjeg dvobroja Nedeljnika koji će mnogi nositi na more i putovanja.

U letnjem dvobroju Nedeljnika, čitajte intimnu, političku, pa i urbanističku i muzičku ispovest žene koja je obeležila 2022. u celom regionu.

“Učestvovala sam na demonstracijama 1996/97. iako sam i dalje bila u srednjoj školi. Bilo mi je jasno čemu treba pružiti otpor, bilo je jasno koja je šteta ratova i politike koja je vođena kod nas i koji se napori ulažu u kontrolu medija, mada mi nije bilo najjasnije za šta se treba zalagati. Odlazak na proteste nije se dovodio u pitanje ni kad imam najvažniji kontrolni.

Mladi ljudi, studenti, jesu ti koji veruju u bolje sutra i stoga su najčešće nosioci protesta i promena. Meni je značajno to što sam imala priliku da budem deo tih protesta i da budem deo zajednice koja pruža otpor diktaturi.

Aktivnije učestvujem u protestima kao student, u maju 2000. godine i kasnije pred 5. oktobar.

U maju 2000. organizuju se studentske šetnje, studenti počinju da se okupljaju po fakultetima, opirući se represivnom režimu. Situacija na Arhitektonskom fakultetu postaje zategnuta. Svi ulazi u zgradu su blokirani, osim glavnog na kome stoji obezbeđenje i proverava svakog ko uđe. Ostajali smo u amfiteatru sa namerom da ne izlazimo odatle i da zaustavimo nastavu u potpunosti. Prisilno smo izbačeni napolje, jedne večeri, kada je dovedeno tridesetak batinaša, naših godina, sa hirurškim maskama i bejzbol palicama. Morali smo da izađemo, kroz taj jedan jedini izlaz, gde su batinaši napravili špalir.

Bilo mi je strašno što su ti mladi ljudi, naših godina, maskirani, sa mirom stajali u špaliru, sa palicama. Gledaju te u oči, puste da prođeš, i onda te udare otpozadi.

To je za mene bio prvi direktni susret sa ljudima koji bezpogovorno slede nečija naređenja ili koji ne dovode u pitanje svoja ubeđenja”, ispričala je ona.

CEO INTERVJU ČITAJTE U LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 28. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS

NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 11. AVGUSTA