Bili jednom “Le Roi” i Napoleon: Hapšenje Platinija ima najmanje veze s fudbalom, to je priča o ratovima, oružju, nafti i arapskim rivalstvima

1
Tanjug/AP Photo

Mišel Platini, zvani “Le Roi” (kralj), našao se u priči koja je mnogo veća od njega. Baš kao što i najvažnija sporedna stvar na svetu ustukne pred “važnim stvarima”. Na meti francuskih tužilaca nije bivši predsednik UEFA, nego čovek koji je verovao da je mešavina Napoleona i De Gola naših dana – Nikola Sarkozi.

Platiniju skromnost nikada nije bila jača strana i halapljivost prema novcu je lebdela iznad njega sve vreme njegove karijere: od igračke do funkcionerske. Nije bio ni punoletan kada je ucenio Mec da će preći u taj klub pod uslovom da angažuju njegovog oca za trenera. Kao golobradi fudbaler Sent Etjena bio je upleten u priču o crnim fondovima iz kojih su nagrađivani igrači tadašnjeg prvaka Francuske. Inkasirao je, na crno, dve godine zaredom po 880.000 franaka. Od Intera je uzeo novac za transfer. Kaže se da ga nikada nije vratio jer “nerazuri” nisu smeli da ga tuže budući da su sklopili ugovor sa njim pre isteka embarga na uvoz stranih igrača. Posle je otišao u Juve, i ta priču je poznata.

Platinijevo ime se nalazi i u čuvenim “Panama papers” a njegova vertikalno uzlazna karijera je britko prekinuta sa korupcionaškom aferom koja je počistila vrh UEFA i FIFA. Hronika Platinijevog hapšenja i dvadesetočasovnog saslušanja nije priča o fudbalu već o politici, ratovima, oružju, nafti, gasu, geopolitici, arapskim rivalstvima i klanovskim nepodnošenjima. Tužno je samo da je neko ko nosi nadimak “Le Roi” završio kao marioneta u rukama moćnijih i bogatijih igrača.

Cela analiza Željka Pantelića objavljena je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

1 KOMENTAR

  1. Platini je bio sjajan kao fudbaler i to je sve što smo mi, obični ljudi – smrtnici, znali. Da se nešto “mulja” i “muti” u fifi i uefi, stalno se špekulisalo i na tome je i ostajalo…na špekulacijama, kafanskim i barskim pričama i raspravama nas muškaraca i svih koji vole fudbalsku igru. U tome i jeste poenta, što se fudbal ne tretira odavno kao igra, već kao biznis koji je legalan i finansijski unosniji od krijumčarenja narkotika i oružja. Upravo to su uvideli ljudi koji su na čelu najvećih narko kartela i povlače konce iz senke. Imaju uticaj u politici, ekonomiji, sportu, na medije. Njihovi insajderi su postavljeni na važnim funkcijama, a to je bio zapravo i sam Mišel Platini. Naravno da on nije bio njihov čovek od početka, ali je regrutovan, jer je isprofilisan kao momak sklon ucenama i kao takav, u pravom trenutku je krenulo sve to. Mnogo ima oko ovakvih stvari da se diskutuje,ali beznadežna je cela situacija, jer se izgubila “IGRA”.

Comments are closed.