Bibi ruši Kneset: Ako Netanjahu ne oformi vladu do ponoći, raspisaće nove izbore

0
Foto Profimedia

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ima vremena danas do ponoći da oformi novu vladajuću koaliciju, pošto nije uspeo sinoć da se dogovori s liderom desničarske sekularne partije “Izrael naš dom” Avigdorom Libermanom da uđe u novu vladajuću koaliciju. Netanijahu istovremeno nastoji da osigura raspuštanje izraelskog parlamenta, Kneseta, kako bi se, ako ne uspe da formira vladu, raspisali novi izbori, nakon što su prethodni održani pre samo mesec i po dana.

Netanjahu i Liberman ne mogu da se dogovore o regrutaciji ultraortodoksnih Jevreja koji pohadjaju verske škole, iako obojica pripadaju desnoj strani političkog spektra. Liberman, bez čijih pet poslanika Netanjahu ne može da obrazuje koaliciju odbija kompromis o zakonu za regrutaciju, dok verske partije, koje su takodje potencijalni Netanjahuovi koalicioni partneri, tvrde da su ponudili već dosta ustupaka.

Netanjahu i njegov nekadašnji savetnik Liberman koji u poslednje dve decenije neprekidno balansiraju na granici između bliskih saveznika i ljutih rivala sada su se, piše Njujork tajms, našli u možda najdramatičnijoj epizodi svog dugogodišnjeg političkog prijateljstva, a po svoj prilici niko nema u planu da prvi odustane.

Na osnovu izraelskog Osnovnog zakona ako Netanjahu ne uspe da osnuje vladu predsednik Izraela taj zadatak mora poveriti drugom poslaniku, ako Kneset ne izglasa da se raspusti.

Predsednik Ruven Rivlin je već za dve nedelje produžio rok za formiranje vlade, ali Netanjahu ipak nije za sada, posle skoro mesec i po dana pregovora, u stanju da postigne dogovor sa svojim potencijalnim partnerima kako bi obrazovao koaliciju od najmanje 61 poslanika u Knesetu sa 120 mesta.

Netanjahu je u utorak rekao da je predložio kompromis o zakonu za regrutaciju koji bi omogućio da se kvote regrutacije ultraortodoksnih pregovaraju nakon usvajanja zakona.

Liberman je to međutim odbacio kao “igru”, ocenivši da se ne radi o kompromisu.

Ako se u Izraelu raspišu novi izbori, glasanje će biti održano u septembru, samo pet meseci nakon prethodnih izbora, a to će koštati 574 miliona šekela (oko 160 miliona dolara), navode izraelski mediji.

Izraelski parlament, Kneset, pre nekoliko dana preduzeo je prvi korak ka mogućim ponovnim izborima, glasajući za sopstveno raspuštanje u trenutku kada su u zastoju pregovori Netanjahua sa potencijalnim koalicionim partnerima.

Šezdeset pet poslanika izjasnilo se u preliminarnom glasanju za raspuštanje, 43 je bilo protiv i 6 ih se uzdržalo, objavljeno je na veb-sajtu Kneseta. Ishod ovog glasanja ne čini izbore neminovnim, jer će se o toj inicijativi još glasati, a Netanjahuu u sredu uveče ističe rok da se sa svojim potencijalnim saveznicima dogovori o formiranju koalicije.

Nakon izbora u aprilu, predsednik Izraela Ruven Rivlin poverio je dosadašnjem premijeru Netanjahuu zadatak da obrazuje novu vladu. Njemu, međutim, to za sada ne polazi za rukom. Ukoliko predlog zakona o raspuštanju Kneseta bude prihvaćen prilikom konačnog glasanja u sredu u Izraelu se moraju održati novi izbori, što se sada nije desilo.

Iako su analitičari predviđali da će izraelske partije uspeti da prevaziđu razlike, Netanjahuovi pregovori sa Libermanom su propali, a iako Netanjahuu više odgovara mogućnost novih izbora nego da predsednik poveri zadatak za formiranje vlade nekon drugom članu Kneseta, Izrael bi se mogao naći na klizavom terenu pošto nikada ranije nije bio u situaciji da se raspisuju novi parflamentarni izbori, piše Njujork tajms.

Gardijan takođe ističe da u Izraelu izbori nikada nisu održani dva puta u jednoj godini, ali i da je sam Netanjahu pod pritiskom zbog mogućih optužbi za korupciju koje je već porekao.

U Tel Avivu su upravo zbog pokušaja njegovih saveznika da mu obezbede imunitet, odnosno da Netanijahu bude pošteđen suđenja, održani i protesti. Njegove pristalice ga sa druge strane nazivaju “mađioničarem”, a istina je da je lider Likuda uspeo da, čak i uprkos pesimističnim predviđanjima i istraživanjima javnog mnjenja, ipak obezbedi sebi peti mandat. Ukoliko bude formirao vladu do ponoći, on će i vanično postati lider koji se najduže nalazio na čelu izraelske države.

Interesantna je činjenica, piše BBC, da su ga, kada je prvi put izabran u tesnoj trci 1996. godine, kritikovali zbog “neiskusnosti”.

Predsednik SAD Donald Tramp koji već dugo podržava Netanjahua uputio je izraelskom mandataru javnu podršku.

“Nadam se da će uspeti obrazovanje izraelske koalicije da Bibi i ja možemo nastaviti da jačamo savezništvo između Amerike i Izraela više nego ikad”, napisao je Tramp, koristeći Netanjahuov nadimak.