Avion 451M koji je poleteo 25. oktobra 1952. godine bio je rodonačelnik serije mlaznih aviona reduciranih dimenzija koje je Komanda JRV podržala kao projekte za nastavak provere domaćeg potencijala za razvoj.
Direktno od prvog u porodici izveden je aerodinamički poboljšani avion S-451M „Zolja“ (u dokumentima industrije i JRV koristi se i oznaka 451M-SL).
Motori „palas“ smešteni su u krilo koje se preklapalo zbog lakšeg pristupa tehničarima. Masa „Zolje“ u odnosu na 451M smanjena je za prazan avion sa 897 kg na 840 kg. Maksimalna masa ostala je gotovo ista zbog više goriva (264 kg umesto 204 kg) – 1.209 kg u odnosu na 1.202 kg kada se 451M meri bez naoružanja, što je relevantan podatak jer je „Zolja“ bila nenaoružana.
Prvi put „Zolja“ je poletela 24. jula 1954. godine.
Na letovima u VOC postignute su maksimalna brzina 495 km/h na visini od 1.500 m i brzina krstarenja 376 km/h na 1.500 m. Više goriva i čistije linije poboljšali su dolet na 392 km na visini od 1.500 m odnosno 436 km.
U vreme kada su leteli prvi domaći mlazni avioni u naoružanju JRV korišćena je američka tehnika, ali stranim gostima ponosno su prikazivani Bešlinovi insekti tokom posete indonežanskog vođe Sukarna, pred predstavnicima armije ili avijacije Burme, Kambodže, Holandije i Kine i za avijacijske asocijacije SSSR-a, Čehoslovačke i Poljske.
U to vreme „Zolja“ je prikazivana kao avion pogodan za aeroklubove i propagandu pilotskog poziva.
GRUPA AVIONA 451-MM
U KG br. 9 nastavili su sa radom na razradi lakog jurišnika porodice 451-MM na bazi projekta „Zolja“ – avion je postao veći i izduženiji.
U krila su ugrađena dva motora „marbore II“ potiska 3,9 kN. To su bili motori koji su se koristili na mlaznim školskim avionima ere 1950-ih godina – CM-170 „Mažister“, MS.760 „Pariz“ i HA-200 „Seta“ i američki derivat tog motora na avionu T-37.
U Ikarusu su 1956. godine izradili prototip J-451-MM „Stršljen“ uveden u evidencione liste JRV pod oznakom 21001, za razliku od aviona sa „palasom“ na koje se nije računalo kao na potencijalni izbor za naoružanje.
Radilo se o mašini koja je potencijalno trebalo da se dovede do proizvodnje kao laki jurišnik. Zato su u nosu bila dva topa „hispano“ Mk. II (britanski derivat HS.404) kalibra 20 mm, doduše sa samo po deset metaka za potrebe testova. Pod krilima bile su dve lansirne šine za nevođena raketna zrna HVAR od pet inča ili školska zrna SCAR od 2,25 inča.
Prvi let „Stršljena“ izveden je 19. jula 1956. godine, ali fabrički letovi su se odužili 14 meseci zbog pojave „dač-rola“ (poprečno-smerne oscilacije) što se moralo otkloniti. Modifikovana su krila, pod prednji deo aviona postavljeno je peraje i sa vertikalnog stabilizatora skinut je terminezon.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 11. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
