“Beogradski davitelj”: Kako smo dozvolili da godišnje od posledica aerozagađenja umre 10.000 ljudi? – Veliko istraživanje u novom Nedeljniku

Pišu Zorica Marković i Dimitrije Đurić

1
Foto: Profimedia

Zime 2019/20. probudili su se i Beograđani i stanovnici drugih gradova u Srbiji i shvatili da ne znaju šta je magla, a šta smog pomešan sa zimskim uslovima. Da im već decenijama niko ne govori da udišu ne samo sumpor-dioksid i ostale “okside”, već i neke PM čestice, toliko hirurški precizne u prodoru u naš telesni sistem da im farmaceutska industrija zavidi na efikasnosti. Čestice kojih se ne oslobađamo kada ih jednom udahnemo, a koje i te kako kroje zdravlje ove nacije.

Prema izveštaju koji potpisuje Fiskalni savet, kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha u Srbiji je danas najmanje trećina populacije izložena vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje.

“Početkom ovog veka Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduh uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo”, navodi se doslovce u izveštaju Fiskalnog saveta. “Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha.”

Veliku analizu čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. januara: Koje sve bolesti izaziva zagađenje – uključujući i karcinome i zbog čega, ko su najveći zagađivači i ko truje generacije koje se sada rađaju, zbog čega smo sada negativni rekorderi po zagađenju a početkom veka smo bili na nivou proseka zemalja Centralne Evrope, da li je tačno da zagađenje raste zajedno s ekonomskim rastom i koja su rešenja.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Sve čitaoce očekuje veliki poklon: četvrta knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”, o princu Đorđu Karađorđeviću.

Uz Nedeljnik je i novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku.

1 KOMENTAR

  1. Zagadjenje tokom maglovitih dana bez vetra je bilo lokalnog karaktera. Kako nije bilo vetra Kostolac je mogao da zagadjuje samo svoju neposrednu okolinu, nikako Beograd i Novi Sad. Kada ima vetra neke cestice mogu da dodju daleko, ali tada je to u nekom veoma malom jedva primetnom iznosu.

    Beograd i Novi Sad su bili zagadjeni od saobraćaja i eventualno svoje industrije. Mislim da oba grada koriste toplane na gas tako da tu nema veceg zagadjenja.

Comments are closed.