Beogradski dani najtraženijeg svetskog teroriste; Da li Novaku nešto nedostaje da bude najbolji svih vremena; Mond diplomatik na poklon – Izašao je novi Nedeljnik

Na kioscima je novi broj Nedeljnika, a svi čitaoci na poklon dobijaju primerak srpskog izdanja Mond diplomatika

0
Fotografije: Profimedia; AP/Tanjug; Ilustracija: Marija Marković

KARLOS – U novom Nedeljniku, po prvi put u javnosti, iznos ese nepoznata svedočenja i izveštaji iz operativne akcije “Karlo 2” sprovedene 1983, o tome kako je najtraženiji svetski terorista Karlos živeo u Beogradu i kakve je akcije planirao i izvodio iz tadašnje Jugoslavije. Johanes Vajnrih, najbliži Karlosov saradnik, pokušao je da sa jugoslovenskom tajnom službom i samim vrhom države postigne dogovor da se terorističkoj grupi omogući da nesmetano radi s teritorije SFRJ. “Mi želimo da znate za našu ponudu, jer gajimo specijalno osećanje prema vama kao nezavisnoj zemlji.” Kako je Vajnriha u izolaciji saslušavao i Jovica Stanišić…

MOND – Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku. Pročitajte zašto Srbe i Balkan i dalje smatraju krivcima za Prvi svetski rat, da li je moguće dostojanstveno ostariti kao žena, zašto je važno razgovarati o surogat majčinstvu u Srbiji – i protiviti mu se – kako su konzervativci ponovo zavladali Latinskom Amerikom…

MAKRON – Poseta francuskog predsednika Makrona bila je politička tema nedelje u Srbiji. “Sve što je Emanuel Makron pokazao u izgovorenom i neizgovorenom u Beogradu upućuje na to kako on vidi politiku i kakvu Evropu možemo da zamislimo ako bi se pravila po njegovom kalupu. Francuska makar delimično vraća svoj kulturni uticaj na ove prostore, aktivno uzima učešće u rešavanje pitanja u evropskom dvorištu, a sve velike poetske reči i politički dogovori imaće čvrsto biznis pokriće”, piše Veljko Miladinović u portretu Makrona kao takvog i Makrona u Srbiji.

ZA SRBIJU – “Šta je uradio za dan i po posete Srbiji? Otvorio je francuski aerodrom, postigao dogovor o metrou koji će da grade Francuzi i potpisao ugovore koji će da dovedu francuske firme. A šta smo mi uradili? Radovali se uspehu francuskih firmi i bili srećni što je pročitao govor na srpskom bolje nego čovek koji godinama pokušava da postane naš kralj”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

DVA PREDSEDNIKA – A šta kaže kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović? “Emanuel Makron je progovorio na srpskom i mi smo mu oprostili što 2025. godine nećemo ući u EU…”

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici

DUALIZAM – Ana Brnabić i Ivica Dačić po tobožnjoj Vučićevoj viziji trebalo je da budu “kopremijeri”. Ivica za politički, a Ana za ekonomski deo Vlade. Posle dve godine od kad je Ana Brnabić na čelu Vlade, verovatno bi i Dačić rizikovao da njegovo eventualno podsećanje na “dualizam” bude shvaćeno kao neprimereno. Čak i kao nepristojno, piše Zoran Panović u političkoj analizi Vučićeve “igre detekcije”.

NACIONALIZAM – Po uticajnom američkom profesoru Stivenu Voltu, živimo u svetu snažnih nacionalizama, koji se neće uskoro promeniti i priznavanje toga je dobra osnova za izgradnju realnije spoljne politike. Binacionalne ili multinacionalne države bez tradicije asimilacije nisu uspešne. Poštovanje moći nacionalizma obeshrabrilo bi moćne države (poput SAD) da misle da mogu preoblikovati svet u skladu sa svojim specifičnim dizajnom i pomoglo bi da se izbegnu fantazije koje su prouzrokovale toliko štete. Tekst Gorana Nikolića “Zašto je važan nacionalizam” u novom Nedeljniku.

HJU GRANT I TRAMP – Od Bostonske čajanke, preko američko-britanskog rata početkom 19. veka u kojem su crveni mundiri umarširali u Vašington i 1814. zapalili Belu kuću i Kongres, Američkog građanskog rata u kome je London pomagao konfederaliste i navijao za secesiju južnjačkih država, do dva svetska rata u kojima su Amerikanci pomogli Britancima da pobede Nemce i Hladnog rata u kome su se borili protiv SSSR-a i komunističke imperije, odnosi između Vašingtona i Londona nikad nisu bili na tako problematičnom nivou. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

VIMBLDON – Rodžer Federer je beli sport koji za gracioznost ne dodeljuje ocene za umetnički dojam, ali one najelegantnije stavlja na pijedestal. Novak Đoković je tenis dugih razmena, nadmetanje koje traje dok neko ne padne s nogu. On nema najbolji forhend u istoriji, nema najbolji bekhend u istoriji, nije najgraciozniji. Đoković možda nije deo evropske kulturne baštine. On je samo – sasvim sigurno – najbolji teniser svih vremena. Veliki dosije o Đokoviću i trci za naslov najboljeg svih vremena u novom Nedeljniku.

MIHA – U Nedeljniku čitajte i o borbi Siniše Mihajlovića, čoveka koji je dosad uspeo da pobedi sve.

SINGIDUNUM – Ispod planirane garaže na Studentskom trgu verovatno se nalaze ostaci davne preteče Beograda. Arheolog dr Marko Popović, jedan od najboljih poznavalaca spomeničke kulture Srbije, za novi Nedeljnik objašnjava gde je tačno bio i kako je izgledao rimski grad, ali i koliko treba biti pažljiv pri modernim iskopavanjima.

BRUS I STIVEN – Nalazimo se u permanentnoj ekonomskoj recesiji, kao da smo ušli u novo mračno doba, kaže legendarni muzičar i glumac Stiven Van Zant u intervjuu Nedeljniku.

EPSTAJN – Milijarder Džefri Epstajn je pedofil. Kratko i jasno. Ali on je dugo predstavljao paradigmu nekažnjenosti – i nekažnjivosti. On je egzemplar korupcije, samoživosti i neosetljivosti na tuđu patnju, ali i sistemske nepravde koja mu dopušta da izbegne pravne posledice samo zato što se tapše po ramenu sa moćnim ljudima, među kojima su i najmanje dva američka predsednika, od kojih nijedan nije pokazivao previše poštovanja prema ženama. Sada je njegova tvrđava najzad počela da se ruši. Tekst Margite Milovanović u novom Nedeljniku.

MESEC – Bio je 20. jul, pre ravno pedeset godina. Bilo je vreme velikih snova i velikih planova. Čovek je sleteo na Mesec, pa njime i prošetao. A gde smo danas (i zašto neki i dalje misle da se ono nije dogodilo)? Veliki tekst u novom Nedeljniku.

AUSTRIJA – U prošlosti, devedesetih i sve do početka dvehiljaditih, Srbi su glasali za SPÖ, jer su oni uglavnom radnici, a za nas glasa radnička klasa, koja ne zarađuje puno i treba im podrška države. To se malo promenilo kad su došli “slobodari” Hajder i Štrahe, ali stvari se vraćaju na svoje, kaže Kristijan Kovačević, predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Srbije i Austrije u Beču.

SAMOĆA – Usamljenost je sledeće veliko pitanje javnog zdravlja nacija, ispred gojaznosti i zloupotrebe droga, a ne virusi, a ne nepobedivost superbakterija. Postoji obilje dokaza koji povezuju usamljenost sa psihičkim problemima i opadanjem kognitivnih i funkcionalnih sposobnosti kod ljudi. Čitajte u novom Nedeljniku.