Beograd na dve vode: Da li će na tržištu nekretnina pobediti savska ili dunavska obala?

Informacija da je na javni uvid stigao Nacrt plana na osnovu koga Delta Real Estate namerava da sagradi oko 200.000 stambenih i komercijalnih kvadrata na obodu dunavske obale u blizini Pančevačkog mosta otvara pitanje kako će se završiti „borba titana“ kada je reč i izgradnji na beogradskim obalama,

Savska obala trenutno vodi – prema analizi organizacije Nova planska praksa, na području savskog priobalja moglo bi da bude izgrađeno oko 10 miliona kvadrata, mahom stambenog i komercijalnog prostora.

Osim Beograda na vodi, koji se prema izmenama prostornog plana koje su u proceduri, širi na dodatnih više od 320 hektara i iz opštine Savski venac prelazi i na teritoriju Novog Beograda, Starog grada i Čukarice, savskoj obali gravitiraju i veliki projekti poput izgradnje kompleksa u nekadašnjem IMT-u, kod Airport City-ja, kao i oko novobeogradske železničke i centralne autobuske stanice.

DUNAVSKI KVADRATI UZVRAĆAJU UDARAC

Na naše pitanje da li u trci u izlasku na beogradske obale kao pobednike na kraju vidi investitore i kupce na savskoj ili na dunavskoj strani, procenitelj i dugogodišnji agent za prodaju nekretnina Milić Đoković odgovara komentarom da se zaista radi o „borbi titana“.

Blagu prednost, međutim, daje Dunavu koji je ne samo međunarodna plovna reka, već ima takvu obalu u okolini Beograda da omogućava izgradnju na potezu „od Čortanovaca do Smedereva“, za razliku od savske, na kojoj može da se gradi „Od Terazija do Ade Ciganlije“.

Jedan od projekata koji privlači veliku pažnju javnosti, stambeno-poslovni kompleks na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija tek je na početku izgradnje.

Sa druge strane, već su useljeni K-Distrikt i Novi Dorćol kod Kalemegdana, dok nešto dalje niz dorćolsku obalu češka kompanija Sebre gradi kompleks „Marina Dorćol“, njihovi zemljaci iz UDI pripremaju „projekat Duga“ na mestu nekadašnje fabrike boja.

Deltin kompleks Delta Land trebalo bi takođe da nikne na prostoru Beogradskog pamučnog kombinara i Beogradske klanice,  dok malo dalje kompanija BVK-Gradnja, čiji je krajnji vlasnik prema pisanju Forbes Srbija Milan Beko, želi da izgradi kompleks od 250.000 kvadrata na lokaciji nekadašnjeg Beogradskog vunarskog kombinata.

KUPCI TRAŽE INVESTICIJU A NE PROSTOR ZA ŽIVOT

Naš sagovornik Milić Đoković naglašava da nema ništa protiv novogradnje ali da ne bi želeo da krajnji ishod izlaska na obe reke bude zaziđivanje obale i budućih stanovnika.

„Zato je najvažnije da infrastruktura ide ispred stambenih i poslovnih zgrada – da  se grade putevi, vodovod i kanalizacija, obezbedi struja i grejanje. To je preduslov da bilo kakva gradnja bude prihvatljiva a život u budućim naseljima udoban“, ističe Đoković.

Prema njegovom mišljenju, međutim, mnogi od budućih kupaca neće stanovati u nekretninama koje budu kupili na dunavskoj obali, kao što mnogi ne žive u stanovima kupljenim na savskom priobalju,

„Kod nas su kupci većinom investicioni. Oni kupuju nekretnine na traženim loakcijama za izdavanje ili kako bi zaradili na rastu cene kvadrata. Mislim da nema razlike u projekciji kupaca za savsku i dunavsku obalu – to su mlađi ljudi, stranci ili pripadnici naše dijaspore“, zaključuje Milić Đoković.