Beleška DB-a o pripremi ubistva Zorana Đinđića: “Ko je javio da je ubijen nožem?” – Iz poklon knjige o Đinđiću koja se dobija uz Nedeljnik

0
GERO BRELOER / AFP / Profimedia i naslovna strana knjige

I uoči i na sam dan 5. oktobra, ni Zoran Đinđić nije bio spreman na veliki rizik. On je pokušao da u represivnom aparatu pronađe pukotine i da među njegovim pripadnicima stekne saveznike da se Slobodan Milošević ukloni, a da na ulicama Beograda ne padne krv.

Za razliku od većine učesnika u događajima, Đinđić je bio svestan i stvarnog odnosa snaga: da naspram poluga autoritarne vlasti u kriminalizovanoj državi nije stajala organizovana politička sila spremna na ustanak, već „agregatno stanje”.

„Njemu je odgovaralo da se predstavi kao prijatelj naroda: policija koja se 27 bratimi sa građanima, vojska koja odbija da puca u narod. Da je to samo mit, odnosno fasada, znao je i Zoran Đinđić”, navodi Latinka Perović.

Milošević nije sedeo skrštenih ruku. Suočen sa gubitkom vlasti u poslednjem obraćanju naciji 2. oktobra on praktično poziva na njegovo ubistvo.

„U našoj zemlji je već dugo prisutna grupacija, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke, saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je potrebno da bi se njen otpor slomio.”

Niko nije oklevetan kao Đinđić devedesetih godina, a posle demonstracija 1996/97. pravi se i prvi plan njegove likvidacije.

„RDB je primenom mera i radnji došla do podataka o pripremi ubistva Zorana Đinđića upotrebom noža od N. N. lica iz njegovog ličnog obezbeđenja, kamionom ubicom ili snajperom”, pronađeno je u dokumentima Službe posle 5. oktobra.

Praktično, po ovom planu Đinđić je i likvidiran.

Prvi pokušaj bio je kamionom ubicom 21. februara na auto-putu kod hale Limes. Drugi je bio snajper 12. marta najboljeg snajperiste specijalne jedinice tajne službe, a ostaje do danas nejasno ko je Nebojši Spaiću, tada direktoru Radio Beograda, javio 12. marta da je „Đinđić ubijen nožem”.

Najgnusnija laž, međutim, koju je Milošević izgovorio tri dana pre 5.
oktobra, bila je da je Zoran Đinđić tražio da se Srbija bombarduje dok ne kapitulira… – a o svemu tome čitajte opširnije u knjizi Veljka Lalića “Zoran Đinđić i nedovršena država”, koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od 5. avgusta.

***

POKLON KNJIGA UZ NEDELJNIK l Kako je Đinđić polarizovao mišljenje i formirao alternativu l Da li je stvarno pristao da ode na Harvard i povuče se iz politike l Ko je javio, a ko nije za pripremu atentata? l Odrastanje, Habermasov uticaj, Ljuba Tadić l Raspad DOS-a i stenogrami sa sednica l Beleška DB-a po kojoj je i sproveden atentat

Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 5. avgusta svi čitaoci na poklon dobijaju poklon knjigu Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću – “Zoran Đinđić i nedovršena država”

***

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednom jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.