Barjak Miloševićeve „antibirokratske revolucije“ sad je u Vučićevim rukama – Čitajte u novom broju Nedeljnika

Na Devetom kongresu SPS, decembra 2014. pod sloganom „Odgovorno za budućnost“ (uklapa se sa ovim aktuelnim „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“), Dačić je diskretno uveo „demokratski centralizam“ kao princip. I još nešto bitno: pazite sad na formulaciju – „šešeljevcima“ u SPS Ivica je tada uputio javni ukor pred isključenje. Oni su ostali potuljeni i mogli su se tek osetiti u polovičnom aplauzu kad je Dačić kurtoazno pomenuo Miloševića. Kao što su se „reformisti“ mogli osetiti (ništa manje stidljivo) u drugom polovičnom aplauzu kad je Ivica rekao da se, eto, nekad (pod Miloševićem) održavao referendum protiv prisustva posmatrača OEBS-a na Kosovu, a da će od Nove godine (2015) oni (tačnije on) predsedavati OEBS skalameriji. Eh, kad bi sad Srbija mogla da odigra u duhu Samita OEBS-a 2015, kad su se u Beogradu sreli Džon Keri i Sergej Lavrov. To je bio veliki Dačićev i Vučićev uspeh.

A pazite tek sad ovo – na Devetom kongresu Dačić je precizirao kako je Šešelj najveći promašaj Miloševića. Ali, Milošević je u Hagu ideološki umro više kao radikal nego kao socijalista. Danas, da je živ, možda Milošević ne bi bio baš u naprednjacima, ali bi verovatno pre bio u Vulinovom Pokretu socijalista nego u Dačićevoj SPS. Svakako bi bio zavetnik. Njegovi, rado citirani govori u „patriotskim snagama“, jesu zavetnički, samo se to tako tada nije zvalo. Stvarno, ko kod da se setio reči Zavetnici, imao je kreativni trenutak lucidnosti. Jedna reč koja toliko toga govori. I pokazuje da zlokobnost ovde obično dolazi iz opskurnosti.

Ono što je za Komunističku partiju Jugoslavije bio Šesti kongres (1952), kongres destaljinizacije partije, transformacije KPJ u Savez komunista, a Narodnog fronta u Socijalistički savez radnog naroda, to je za SPS bio Deveti kongres (decembar 2014). Činilo se. Sad je proces obrnut. Nakon 10. i 11. kongresa SPS na kojima je naglašena patriotska pozicija SPS i izvršena pragmatična reslobizacija i putinifikacija partije, „šešeljevci“ u partiji ne da su podigli glavu, već su sad više naprednjaci nego socijalisti: Baki Anđelković, Bane Ivković… Uostalom, barjak Miloševićeve „antibirokratske revolucije“ koja i danas traje sad je u Vučićevim rukama. I on je taj barjak podigao visoko. Na Devetom kongresu niko nije ni slutio koaliciju sa Šešeljom u Mionici. Tada je promenjen i logo partije – u retro zvezdu u pokretu koja neodoljivo podseća na estetiku starog Saveza komunista. Ta tada nova SPS petokraka je u stvari četvorokraka zvezda vodilja ka EU, objasnila je Dijana Vukomanović, koja je onda u SPS bila zadužena za idejni misticizam, da bi posle preko Narodne stranke Vuka Jeremića stigla do Srbije Centar Zdravka Ponoša sa kojim je bila u Narodnoj stranci.

Na 10. kongresu SPS 2018, odnosno 11. održanom 2022. kao prioriteti partije naglašeni su nacionalno jedinstvo i politička stabilnost. U EU se može, ali samo pod našim uslovima. To je ono što treba Vučiću, zato i bilduje Dačića nakon lošeg rezultata SPS na prošlim izborima. Socijalisti su sa ta dva poslednja kongresa, čini se, nepovratno ušli u gravitacionu silu svog počasnog gosta na tim kongresima i većinskog koalicionog partnera Aleksandra Vučića. Jesu li već tada prošli „horizont događaja“, kad je gravitaciona sila takva da se više nema nazad. Takav je i lanac ishrane srpskog političkog darvinizma – SNS je zadnja u lancu. Dačić je na poslednja dva kongresa partije naglasio ubeđenost da je SPS donela ispravnu odluku da gradi strateško partnerstvo sa SNS kako bi Srbiju izvukli iz krize i usmerili ka liderstvu u ovom delu Evrope. Na 11. kongresu, decembra 2022. Dačić poručuje da je SPS „čelični stub jedinstva državnih i nacionalnih interesa“, a što je protumačeno i kao čelični stisak naprednjaka iz kojeg će se socijalisti teško izmigoljiti. Na tom kongresu SPS obratio se video-linkom i tadašnji lider Sirize, bivši premijer Grčke Aleksis Cipras, pa je zbog njegovih reči da se rat rasplamsao u Evropi nezakonitom invazijom Rusije na Ukrajinu, ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko bio prinuđen da demonstrativno kao počasni gost napusti kongres socijalista. Ipak, suštinu onoga što je tada govorio Cipras podržao je Vučić potpisom na Deklaraciju Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa održanog 28. februara ove godine u Tirani.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 639

NA VELIKIM PRIČAMA VAS ČEKA VELIKI FELJTON POVODOM POLA VEKA POSTOJANJA BIJELOG DUGMETA.