Kinezi su pre rata dali Iranu osmatračke radare velikog dometa YLC-8B za koje se očekivalo da će otkrivati i avione niskog radarskog odraza kao što su F-35 na velikoj udaljenosti. U ratnoj zbilji svako veliko sredstvo predstavlja dobru metu i čini se da su američki i izraelski avioni počistili iranski sistem vazdušnog osmatranja i javljanja. Iranci su morali računati sa tim da neće moći sačuvati radare u uslovima potpune prevlasti protivnika u vazdušnom prostoru. Ionako, iranska PVO ne može previše učiniti, možda oboriti poneki avion, neke oštetiti, ali glavni adut režima mula je ofanziva, strateška odmazda raketama i dronovima. Za taj pristup potrebne su svakodnevne informacije koje stižu „sa strane“. Da li se to radi – vrlo verovatno, ali nema potrebe da se prizna. Navodno iz Moskve su rekli Amerikancima da kako su oni pomagali Ukrajince, tako će ruske službe podržati Irance. Nema potrebe da se bilo ko ljuti zbog toga. Kinezi javno prikazuju svoj prestiž objavljivanjem snimaka sa satelita firme Mizar. Kvalitetni su, visoka rezolucija i sve se vidi. Amerikanci da su hteli i pokušali prikriti iranski udar po bazi Princ Sultan ne bi to prošlo jer pušteni su snimci koji pokazuju dim i trag velikog požara.
Gubitak AWACS predstavlja bolno poniženje. Do sada su neki uništeni u udesima. Sada broj E-3G u USAF je pao sa 15 na 14 komada. Leti i jedan nemodernizovani E-3B. I to bi bilo sve što na temu AWACS ima USAF. Malo, najmanje u istoriji, i pride to su stari avioni izrađeni na bazi famoznog putničkog „boinga 707″. Dobro su održavani i nedavno su modernizovani, ali moraće sačekati na novi avion E-7A na bazi „boinga 737NG“ koji je u razvoju u varijanti za američku avijaciju. Prvi prototip planirano je da poleti 2027. godine. Kasne u odnosu na saveznike jer E-7 je već u naoružanju Australije, Britanije, Južne Koreje i Turske. Jedan takav avion australijske avijacije poslan je na ratište, u UAE, kao saveznička pomoć u ratu protiv Irana, na zadatke osmatranja vazdušnog prostora u interesu PVO zemalja Zaliva.
Za Amerikance slabu utehu predstavlja duboka kriza ruske avijacije u domenu resursa letećih radara. Ostali su zbog ratnih gubitaka na najviše sedam aviona A-50, ruskog ekvivalenta AWACS. Pre tri godine, sa jednog drona koji je podignut iz šume blizu baze Mačulišči u Belorusiji do mobilnog telefona diverzanta poslan je snimak kako sleće na veliku kružnu radarsku antenu na hrbatu aviona A-50. Dva A-50 oborena su raketnim sistemima PVO, početkom 2024. godine. U jednoj kasnijoj aktivnosti koju je vodila ukrajinska služba bezbednosti, 1. juna 2025. godine, dronovima „osa“ mase samo 3,2 kg uništeni su i teško oštećeni (u najmanju ruku poslali u remontni zavod na dug period) desetak bombardera i dva A-50. Uništena je jedna leteća laboratorija leteće radarske stanice A-100LL. Rusi su pokušali da ublaže poniženje insistiranjem na tome da se radi o avionu koji je bio prizemljen. Nebitno za našu priču jer želimo da ukažemo na to da od možda 12-15 A-50 i sličnih radarskih platformi ruska avijacija je od dronova i raketa ostala bez polovine.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. APRILA, NA SVIM KISOCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
