Ambasador Belgije o primeni belgijskog modela na KiM: “Neki elementi zanimljivi…”

0
(BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/EV)

(Beta) – Ambasador Belgije u Srbiji Kun Adam izjavio je da belgijski ustavni model nije moguće kopirati u drugim zemljama, ali da su neki njegovi elementi možda zanimljivi za razmatranje u dijalogu Beograda i Prištine.

U intervjuu agenciji Beta, Adam je rekao da postoji pozitivan razvoj po pitanju unapređenja izbornih uslova u Srbiji, ali je izrazio žaljenje zbog raširenog govora mržnje u srpskoj politici i pozvao aktere da ne napadaju neistomišljenike na ličnom nivou, već zbog politika koje predlažu.

Ocenio je da je Srbija na evropskom putu postigla izvestan napredak, naročito u oblasti pravosuđa, ali je ukazao da “ostaje dosta posla” kako bi nezavisnost te grane vlasti bila ostvarena.

Upitan o Zajednici nemačkog govornog područja na istoku Belgije, povodom medijskih spekulacija da bi EU mogla da predloži taj model kao rešenje za Zajednicu srpskih opština na Kosovu i Metohiji, Adam je rekao da njegova zemlja ima dosta specifičan ustavni sistem, čiji bi delovi ili procedure “možda mogli da posluže kao inspiracija za probleme drugde u svetu”.

“Tokom karijere sam objašnjavao svim sagovornicima da je Belgija zemlja koja izvozi mnogo stvari, ali ne i svoj ustavni model. Imamo prilično sofisticiran model ustavnog inženjeringa, iskrojen da nudi rešenja za probleme Belgije. To nije nešto što možete kopirati na drugu situaciju”, naveo je Adam.

Ukazao je da u Belgiji postoji federalni nivo vlasti, sa kojeg su određena ovlašćenja prebačena na dva niža nivoa, odnosno na tri regiona (Valonija, Brisel i Flandrija) i tri jezičke zajednice (holandskog, francuskog i nemačkog govornog područja).

“Ti entiteti imaju sopstvene parlamente, vlade i uprave, ali se njihova ovlašćenja razlikuju. Ovlašćenja regiona su, između ostalog, ekonomska pitanja i zaštita životne sredine, dok su zajednicama poverena pitanja jezika, prosvete, kulture i neki aspekti povezani sa sprečavanjem bolesti”, rekao je belgijski diplomata.

Naveo je da je Zajednica nemačkog govornog područja prilično mala, sa 75.000 ljudi, i da se nalazi blizu granice sa Nemačkom.

“Vlada Zajednice nemačkog govornog područja ima nadležnosti koje se tiču jezika, prosvete, kulture, određenih socijalnih pitanja. Zajednica direktno bira članove svog parlamenta sa 25 mesta, ima vladu sa premijerom i četiri ministra, ima mogućnost da sklapa sporazume sa stranim entitetima. Ali kada je reč o regionalnim pitanjama, ona zavisi od Valonije. Ona nema ovlašćenja u ekonomiji i pitanjima urbanog planiranja ili javnog prevoza, za šta su nadležne vlasti regiona”, rekao je Adam.

On je ukazao i da Belgija ima “veoma sofisticirane instrumente i mehanizme” za rešavanje konflikata.

“Kada god neka zajednica ili region misli da druga zajednica ili region donosi odluku protiv interesa tog entiteta, pokreće se procedura koja zaustavlja spornu pravnu inicijativu i primorava političare na razgovor radi rešenja problema”, rekao je ambasador Belgije.

On je istakao da Belgija podržava napore EU i njenog specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka “da približi obe strane postavljenom cilju, pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu koji bi doveo do normalizacije odnosa”.

“Namerno neću odgovoriti na vaše pitanje da li je belgijski model primenjiv na Kosovo, to je na gospodinu Lajčaku i svim partnerima u dijalogu da odluče, ali mogu da kažem da su neki elementi možda zanimljivi za razmatranje”, naveo je Adam.

Upitan da oceni izborne uslove u Srbiji, Adam je rekao da “ukupno gledano, postoji pozitivan razvoj”, da je dobro što je postignut sporazum učesnika međustranačkog dijaloga u Srbiji, koji sadrži 16 preporuka, ali je izrazio žaljenje što se on “primenjuje kasno, neposredno uoči izbora”.

“Videćemo kako će te preporuke funkcionisati u praksi. Nadam se da će debata biti vođena na civilizovan način. Srećan sam što će sve stranke ovaj put učestvovati na izborima i što neće biti bojkota”, rekao je.

On je, međutim, izrazio žaljenje zbog raširenog govora mržnje u srpskoj politici.

“Molim vas, ne napadajte ljude na ličnom nivou, nego zbog programa, ideologije, načina na koji žele da organizuju društvo, zbog rešenja koja nude za ekonomske probleme i za ekološke izazove”, rekao je belgijski ambasador.

Naveo je da ima “toliko izazova sa kojima se treba suočiti da se ne može priuštiti gubljenje vremena na lične napade i na govor mržnje”.

“Želim da ohrabrim sve učesnike u političkom procesu, uključujući medije, da ne stvaraju negativnu atmosferu tokom izbornog procesa”, dodao je.

Kao jednu od ključnih stvari u vezi sa izbornim procesom izdvojio je način na koji mediji predstavljaju sve kandidate.

“Pristup medijima je zaista od ključne važnosti kako bi javnost dobila sve neophodne informacije. Ovo je zaista važno i nadam se da će biti uslova koji će omogućiti ljudima da donesu pravi izbor zasnovan na informacijama koje će dobiti od svih učesnika u izbornom procesu”, naveo je.

Govoreći o evropskim integracijama, Adam je rekao da je “jasno da postoje dva glavna pitanja” kojima Srbija treba da se pozabavi na putu ka Uniji, normalizacija odnosa sa Prištinom i reforme u osnovnim oblastima.

“Reč je o vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija, slobodi medija, mogućnosti da novinari mogu slobodno da rade posao, da im niko ne preti, o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Reč je i o pitanju suočavanja sa prošlošću i pomirenja, kako unutar Srbije, tako i sa susednim zemljama”, naveo je.

Adam je rekao da je Srbija postigla izvestan napredak, naročito u oblasti pravosuđa, navodeći da je nedavni referendum o promeni Ustava “otvorio put ka većoj nezavisnosti pravosuđa”.

“Naravno, primetili smo ovaj napredak, naročito u prošloj godini, ali referendum i izmene Ustava u delu o pravosuđu su samo početna tačka. Ostaje dosta posla na primeni, neophodno je usvojiti ili izmeniti puno zakona, kako bi nezavisnost pravosuđa postala stvarnost”, rekao je belgijski diplomata.

Dodao je da “isto važi i za medije”, navodeći da su u izradi medijske strategije učestvovale sve zainteresovane strane, ali da strategije moraju imati praktičnu primenu.

“Često vidimo odlaganja primene. Ohrabrujemo vladu da osigura primenu kako bi građani osetili da reformski procesi daju rezultat”, naveo je Adam.