Aleksandar Tripković: AstraZeneca i Univerzitet Oksford u zajedničkim naporima da proizvedu vakcinu protiv virusa Covid-19

    0

    Prošle nedelje se pojavila informacija da kompanija AstraZeneca i Univerzitet u Oksfordu rade na zajedničkom projektu za razvoj, proizvodnju i distribuciju vakcine protiv Covida-19. Koliko je realno očekivati dostupnost vakcine u ovoj godini u svetu i u Srbiji?

    Tako je, ponosan sam što je AstraZeneca lider u jednom tako izazovnom i slobodno mogu reći spasonosnom projektu po ceo svet. Na razvoju vakcine radimo zajedno sa Univerzitetom Oksford. Prošle nedelje, vakcina-kandidat je ušla u fazu I kliničke studije, gde se proučava bezbednost i efikasnost na zdravim dobrovoljcima u okviru pet studijskih centara u Engleskoj. Podaci iz faze I biće dostupni sledećeg meseca, a prelazak u kasnije faze studija moći će da se odvije sredinom ove godine. Od tih podataka zavisiće i procena kada bismo mogli da imamo vakcinu spremnu za distribuciju, naš cilj je da do kraja ove godine već proizvedemo do 100 miliona jedinica, ukoliko se vakcina pokaže efikasnom.

    Stručno govoreći, vakcina-kandidat primenjuje virusni vektor baziran na oslabljenoj verziji virusa obične prehlade (adenovirus) a sadrži genetski materijal SARS-CoV-2 “spike” proteina (membranski protein odgovoran za vezivanje virusa za ćelije domaćina). Rekombinantni adenovirus vektor je izabran da stvori snažan imunski odgovor od jedne doze i ne razmnožava se, te ne može uzrokovati infekciju kod vakcinisane osobe.

    Inače, AstraZeneca je globalna, biofarmaceutska kompanija koja se vodi naukom i fokusira na razvoj lekova, prvenstveno za lečenje oboljenja u tri terapijske oblasti – onkologija, kardiovaskularno-nefrološko-metabolička oboljenja, i pulmologija i imunologija. Sedište kompanije je u Kembridžu, prisutni smo u preko 100 zemalja sveta, a naše inovativne lekove koriste milioni pacijenata u svetu. Ovaj posao doživljavam kao veliku privilegiju jer radeći ga doprinosim da i pacijentima u Srbiji bude omogućeno lečenje ovim lekovima.

    Pandemija Covida polako jenjava. Situacija u kojoj smo se našli bila je veliki test i za zdravstvene sisteme i biće potrebno neko vreme da sagledamo kako smo se nosili sa njom. Po vama, šta smo već naučili iz ovog iskustva kada je u pitanju zdravstvo generalno?

    Iz mog ugla – najsnažnija poruka je da smo, nažalost, globalno gledano, potcenili važnost naučnog rada i ulaganja u inovacije. Najbolji dokaz da potkrepi tu tvrdnju je to što smo u 21. veku protiv ove zarazne bolesti morali primarno da se borimo fizičkom distancom i izolacijom – što je rešenje primenjivano još pre nekoliko vekova, i to nije nešto čime čovečanstvo može da se ponosi. Rešenje treba tražiti u izgradnji dodatnih veza između inovativnih kompanija i univerziteta, osnaživanju inovativnih ekosistema i startap kompanija.

    Ova kriza nas je takođe naučila da je kontinuirano investiranje u sektor zdravstva bitnije nego što se misli, i da je to bitno ne samo za zdravlje ljudi već i za celokupnu ekonomiju i stabilnost jednog društva. Takođe, deo mogućeg rešenja leži u snažnijoj digitalizaciji u zdravstvu. Mi jesmo krenuli da digitalizujemo naše zdravstvo i već je dosta uloženo u tu oblast, ali svakako moramo da nastavimo i još više radimo na boljem umrežavanju baza podataka, lakšem praćenju stanja pacijenata, boljem prikupljanju podataka i praćenju efekata terapija i slično. I na kraju, mislim da će u budućnosti doći i do drugačijeg pristupa u finansiranju zdravstva uopšte.

    Verujem da će i naša država prepoznavanjem benefita koje donose inovativni lekovi još više sredstava usmeriti u ovom pravcu, kako bi lekovi najnovije generacije bili dostupni i našim pacijentima. Neki od postojećih lekova, koji bi mogli da imaju dobar efekat u lečenju pacijenata zaraženih Covid-om, već se testiraju, naročito u rizičnim grupama, kao što su pacijenti sa dijabetesom ili srčanom insuficijencijom. Dostupnost takvih lekova u Srbiji bi trebalo ubrzati. Sa Republičkim fondom za zdravstvo i Ministarstvom zdravlja imamo dobru komunikaciju, a u protekloj godini je portfolio inovativnih lekova prilično proširen. Sad je jasno da je to bila dobra odluka i nadam se nastavku saradnje u tom pravcu.