Alana Armitaž, UNFPA: Više od polovine starijih osoba u Srbiji oseća se diskriminisano

0
Foto: UNFPA

U susret 1. oktobru, Međunarodnom danu starijih koji se obeležava širom sveta, razgovaramo sa Alanom Armitaž, regionalnom direktorkom Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i ženom koju je globalna platforma Apolitical uvrstila u svoju listu 100 najuticajnijih ljudi u rodnoj politici za 2021. godinu.

Prema nedavno objavljenom Globalnom izveštaju UN o ejdžizmu ovaj fenomen je prisutniji u Evropi od seksizma i rasizma. O čemu se još govori u ovom izveštaju?

U izveštaju se govori o tome koliko je raširen ejdžizam: svaka druga osoba globalno ima ejdžističke stavove prema starijim osobama, a jedna od tri osobe je doživela ejdžizam. Takođe se govori o tome koliko je ejdžizam štetan. Ejdžizam ima negativan uticaj na dobrobit i zdravlje, naročito fizičko i mentalno zdravlje, starijih osoba. Efekti ejdžizma koštaju društvo milijarde dolara. Kako stanovništvo svugde u Evropi sve više bude starilo, ljudski i ekonomski troškovi ejdžizma će samo još više da rastu. Pandemija COVID-19 virusa je još više istakla mnoge oblike diskriminacije starijih osoba. Zbog toga napominjemo da je vreme da se hitno ubrza borba protiv ejdžizma.

Pre tri dana UNFPA je predstavio ovaj izveštaj koji se odnosi na čitav region Istočne Evrope i Centralne Azije. Zašto je ova važna diskusija potekla iz Beograda?

Republika Srbija jedna je od najaktivnijih država u regionu što se tiče odgovora na demografske promene, uključujući i starenje stanovništva. Organizovanje predstavljanja izveštaja za Evropu u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog baš u Beogradu uvažava ovu njenu ulogu. Mi blisko sarađujemo sa organima Republike Srbije da bismo podržali proces pronalaženja delotvornih rešenja za demografske promene. Imamo mnogo iskustva u pružanju pomoći državama u vezi sa ovom temom. Ovo iskustvo nam pokazuje da su rešenja najdelotvornija i održiva kada su čvrsto zasnovana na solidnim dokazima, rodnoj ravnopravnosti i poštovanju ljudskih prava. U ovom duhu radimo sa Vladom Republike Srbije na podržavanju njenih kapaciteta za bavljenje demografskim promenama i maksimalno iskorišćenje prilika koje one nose. Starenje stanovništva nam je pomoglo, na primer, da vidimo koliki izazov predstavlja ejdžizam, a borba protiv ejdžizma nosi ogromne prilike za kreiranje inkluzivnijih, ravnopravnijih i pravednijih društava.

Da li postoji ejdžizam u Srbiji?

Ejdžizam je rasprostranjen u čitavoj Evropi, a Srbija u tom smislu nije izuzetak. Preko polovine starijih osoba u Srbiji oseća se diskriminisano, naročito u susretu sa državnim ustanovama, prilikom traženja informacija ili usluga u svim aspektima svog života. To nam je poznato iz Posebnog izveštaja o diskriminaciji starijih građana koji je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predstavio sredinom godine. Ponosna sam što je UNFPA podržao izradu ovog izveštaja. U njemu se nalazi obilje podataka i važnih preporuka o tome kako se boriti sa diskriminacijom starijih osoba u Srbiji. Nadam se da će Poziv na akciju protiv ejdžizma koji smo pokrenuli početkom ove nedelje zajedno sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti pospešiti naša zajednička nastojanja da okončamo sve oblike diskriminacije po osnovu starosti.

Zašto je ova tema značajna za Populacioni fond Ujedinjenih nacija, kao agenciju koja se bavi populacionim pitanjima?

Pitanje koje je za nas najznačajnije jeste dobrobit starijih i poštovanje njihovih prava i dostojanstva. Ako se borimo protiv ejdžizma, možemo olakšati ljudima da vode zdrav, aktivan i srećan život – dugo nakon penzionisanja. To je dobro ne samo za starije već i za društvo u celini. Jer, s obzirom na to da društva stare, ne možemo jednostavno da priuštimo da diskriminacija po osnovu starosti isključi veliki deo stanovništva iz doprinosa javnom životu i privredi. Bavljenje ejdžizmom je od izuzetnog značaja da bi se države pripremile na stvarnost u kojoj starije osobe predstavljaju sve veći deo društva.

Šta se može učiniti po pitanju ejdžizma, posebno imajući u vidu pandemiju COVID-19?

Postoje tri ključne intervencije za okončanje ejdžizma: moramo imati prave zakone i politike, moramo da edukujemo ljude o efektima ejdžizma i moramo da negujemo interakciju između generacija. A da bi se sve to dogodilo, od suštinskog je značaja da napravimo veliki pokret i promenimo narativ oko starosti i starenja. Narativ u okviru kojeg se stariji ne smatraju teretom u društvu, već preimućstvom. Starenje stanovništva nosi sobom puno mogućnosti, a ako je okruženje pravo, možemo da otključamo bogatstvo iskustva, talenat i negu kojima stariji mogu da doprinesu svojim porodicama, zajednicama i društvu u celini.

Srpsko društvo se često smatra „društvom koje stari”. Na koji način sve ovo što ste pomenuli može da nam pomogne da odgovorimo na demografske izazove?

Stanovništvo Srbije je već među najstarijim u Evropi, a predviđa se da će udeo osoba od 65 i više godina starosti dosegnuti 25 odsto tokom naredne dve decenije. To je deo šire demografske tranzicije sa kojom se mnoge države u regionu suočavaju: kombinovani efekti emigracije i niske stope rađanja vode do starijih – a u nekim slučajevima i manjih – populacija. Ovi trendovi ponekad dovode do anksioznosti, ali se njihovim efektima može u potpunosti upravljati. Znamo da ako imamo dobru kombinaciju politika, države mogu da napreduju i uz demografske promene. To zahteva da se ljudi stave na prvo mesto – njihova prava i izbori. A zahteva i da se kreiraju inkluzivna društva, u kojima ljudi – svi ljudi – mogu da ostvare svoj pun potencijal. Ako pažnju usmeri na bavljenje ejdžizmom, Republika Srbija može imati značajnu ulogu i pokazati koliko delotvoran može biti ovaj centralni stožer sveobuhvatnog odgovora na demografske promene.

Nakon što smo čuli sve ovo, šta imate sledeće u planu?

U Srbiji i širom regiona vredno radimo i pružamo podršku državama da upravljaju demografskom tranzicijom kroz koju prolaze. Vidimo znake napretka, jer sve više država vidi promene koje se dešavaju ne kao pretnju, već kao mogućnost. One prepoznaju da bavljenje demografskim promenama može da podstakne inovativna rešenja koja mogu da katapultiraju države u prosperitetniju budućnost. U decembru na ministarskoj konferenciji u Sofiji, okupljamo države iz čitave Evrope da bismo razmotrili rešenja, razmenili iskustva i složili se oko napredne, konstruktivne vizije za oblikovanje demografske budućnosti Evrope.