“Ako ne možete da se odreknete štetnih navika, pronađite bolja rešenja”

0
Foto: Vladimir Nešović

„Nema lakše stvari od ostavljanja cigareta. Prestao sam da ih koristim već 20 puta do sada”, govorili su pacijenti čuvenog kardiologa Ruvena Cimlihmana, eksperta za lečenje povišenog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih bolesti. U razgovoru za Nedeljnik objašnjava da, iako može da zazvuči kao mantra, preventiva jeste suština smanjenja broja obolelih od različitih srčanih tegoba.

U Srbiji gotovo svaki drugi stanovnik umire od bolesti srca, svaki peti od malignih oboljenja i svaki deseti od posledica povreda ili dijabetesa. Poslednjih godina, u našoj zemlji u proseku 55 odsto umrlih osoba žrtva je neke od bolesti iz ove grupe, pokazuje zvanična statistika Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.

Broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti ukazuje na postojanje svojevrsne epidemije i na globalnom nivou, ukazuje profesor Cimlihman, šef odeljenja za lečenje hipertenzije u okviru Medicinskog centra E. Volfson u Izraelu, koji je učestvovao na Internacionalnom kongresu (ICE 2019) u Beogradu, među 90 akreditovanih kardiologa i stručnjaka iz oblasti elektrokardiologije iz Kanade, SAD, Brazila, Španije, Rusije.

Za više od 30 godina iskustva i preko hiljadu pacijenata lečenih od bolesti povišenog pritiska i srčanih oboljenja, tvrdi da pravovremeni tretman svega onoga što zovemo „faktorom rizika”, može da spasi živote. Takođe, danas imamo savremenije i efikasnije metode lečenja.

„Istovremeno, ne treba zaboraviti činjenicu da stanovništvo u Evropi stari. Tako imate produženje životnog veka ljudi, što je izuzetno pozitivno i važno, ali ono što prati starenje jesu i različite bolesti. Evropski prosek je oko izvanrednih 80 godina. Pre samo 30 godina, na samom početku i moje karijere, životni prosek bio je nešto ispod 70 godina”, kaže Cimlihman koji tvrdi da ima načina da se visok pritisak drži pod kontrolom čak i bez lekova – redovnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom, kontrolom stresa i odricanjem od štetnih navika, kao što je pušenje.

Nekada je veoma lako popiti tabletu, iako možda povremeno pacijenti zaborave, ali lečenje krvnog pritiska lekovima često nije dovoljno. Promeniti u potpunosti stil života, svakodnevne navike koje su imali pre dijagnoze, pacijentima često jednako teško pada koliko i prihvatanje činjenice da pate od određene bolesti.

„Najteži zadatak je ubediti pacijente da promene svoj dotadašnji način života”, tvrdi izraelski kardiolog. Ukoliko je neophodno odreći se i drugih, štetnih navika kao što je pušenje ili konzumiranje alkohola, i pred lekarima je veliki izazov da pacijentima pomognu da se prilagode.

„Susretao sam se sa pacijentima koji su imali srčanih problema, ali i problema sa porocima, kao što je zavisnost od nikotina. Jedan od njih stalno je kašljao i inhalirao se, ali su ga uprkos tome članovi porodice nekoliko puta dnevno izvodili u kolicima van bolnice, da bi zapalio cigaretu. To je naša realna slika, klinička s jedne strane, a životna sa druge. Ukoliko pacijenti sami ne odluče da naprave zaokret u načinu života i odreknu se štetnih navika, mi im predlažemo da, ako već ne mogu da prestanu da puše, potraže manje štetne alternative”, kaže Cimlihman.

Profesor Cimlichman deo je velikog naučnog tima globalnog duvanskog giganta Filip Moris koji je testirao, analizirao i radio na implementaciji proizvoda koji imaju potencijal da redukuju rizik od bolesti uzrokovanih konzumiranjem duvanskih proizvoda. „Najbolje rešenje je da ostave cigarete. Ukoliko ipak ne odustaju, mislim da ima dovoljno naučnih dokaza da uređaj IQOS, baziran na tehnologiji zagrevanja a ne sagorevanja duvana, može da im pruži isti ugođaj kao kada uzimaju klasične cigarete, ali sa neuporedivo manje štetnih materija i rizika”.

Kod ovakvih navika, štetnih po zdravlje, najlakše je reći da ćemo ih ostaviti, ali je veoma teško to i učiniti. Cimlihman zaključuje da, kada ne mogu da se oslobode poroka, ljudi bar mogu da se oslobode duvanskog dima prelaskom na manje štetne alternative.