„Ako je vakcina delotvorna u 95 odsto slučajeva, to ne znači da će pet odsto ljudi razviti kovid“: Šta brojevi o efikasnosti cepiva zapravo znače?

Ove nedelje, farmaceutska kompanija Džonson i Džonson je počela sa isporukama miliona doza vakcina protiv koronavirusa širom Sjedinjenih Država nakon što je cepivo dobilo odobrenje za hitnu upotrebu od američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Ključ dobijanja zelenog svetla bila je studija o efikasnosti vakcine, koju je pokrenula kompanija.

Upravo je efikasnost cepiva presudna stavka u ispitivanju vakcina, ali je istovremeno i komplikovana. Ukoliko vakcina ima efikasnost u 95 odsto sluajeva, to ne znači da će pet odsto ljudi koji primi tu vakcinu razviti kovid-19. Takođe, to što pojedina cepiva imaju veću efikasnost od drugih tokom ispitivanja ne mora nužno da znači da su superiornija, prenosi Njujork tajms.

Efikasnost vakcine je zapravo proračun koliko određeno cepivo smanjuje rizik od oboljevanja. Džonson i Džonson su u svojoj studiji evidentirali koliko je ljudi koji su primili vakcinu ipak razvili koronavirus, a zatim su to uporedili sa brojem ljudi koji su obeleli od kovid-19 nakon što su dobili placebo.

Razlika se može izračunati u procentima. Nulti procenat znači da vakcinisani ljudi imaju isti rizik od oboljevanja kao i oni koji su primili placebo. Efikasnost od 100 odsto znači da je rizik od zaražavanja u potpunosti eliminisan. U slučaju Džonson i Džonson vakcine, efikasnost iznosi 72 odsto.

Takođe, efikasnost vakcine zavisi i od drugih detalja tokom ispitivanja. Recimo, vakcina Džonson i Džonson je svoja klinička istraživanja sprovela na tri lokacije – u Sjedinjenim Državama, Južnoj Americi i Južnoj Africi. Ukupna efikasnost je bila niža samo od one u SAD-u.

Jedan od razloga je i taj što je ispitivanje u Južnoj Africi počelo nakon što se nova varijanta koronavirusa pojavila u toj zemlji. Ipak, novi soj nije umanjio efikasnost vakcina. Zapravo, efikasnost Džonson i Džonson vakcine u Južnoj Africi iznosi 64 odsto.

Ujedno, efikasnost se takođe može promeniti kada naučnici sagledaju različite ishode. Konkretno, vakcina kompanije Džonson i Džonson je imala stopu efikasnosti od 85 odsto u odnosu na teške slučajeve kovid-19, što znači da cepivo pruža izuzetno efikasnu zaštitu od hospitalizacije i smrtnih slučajeva.

Kada naučnici saopšte da je efikasnost vakcine 72 odsto, to je ono što je poznato kao tačka procene. Međutim, ti podaci nisu precizna predviđanja za širu populaciju, budući da je u kliničkim ispitivanjima učestvovalo oko 45.000 dobrovoljaca.

Jedan od načina razmišljanja o intervalu pozdanosti je da možemo biti 95 odsto sigurni da efikasnost jeste precizna.

Intervali poverenja su komplikovani za ispitivanje u slučajevima kada ima mnogo kovid pozitivnih i postoji velika razlika između rezultata onih koji su primili vakcinu i onih koji su primili placebo. Ukoliko se manje ljudi razboli i razlike su manje, a intervali poverenja su, samim tim, veći.

Prošle godine je FDA postavila prag efikasnoti vakcina protiv kovid-19. Svaki proizvođač je trebalo da dokaže da je efikasnost vakcine veća od 50 odsto. Takođe, interval pouzdanosti ne bi trebalo da bude niži od 30 odsto.

Vakcine koje su do sada, u različitim ispitivanjima, pokazale poželjnu stopu efikasnosti su cepiva Fajzera, Astra Zeneke, Moderne, Novavaksa, Sinofarma, Sputnjika V i pomenutog Džonson i Džonsona.

Sve ove vakcine imaju visoku efikasnost protiv ozbiljnih oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnih slučajeva. U slučaju Džonson i Džonson vakcine, niko nije bio hospitalizovan zbog infekcije kovid-19. To znači efikasnost od 100 odsto, s intervalom pouzdanosti od 74,3 odsto.

Kliničko ispitivanja je samo početak istraživanje bilo koje vakcine. Naučnici sada mere koliko vakcina smanjuje rizik od bolesti u stvarnom svetu sa milionima ispitanih.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 477), od 4. marta