Pre nedelju dana, američki predsednik Donald Tramp poručio je Velikoj Britaniji da se ne trudi da šalje brodove na Bliski istok jer je on već pobedio u ratu protiv Irana.
Sada poziva saveznika sa kojim ima “specijalne odnose”, države članice NATO pakta, pa čak i Kinu da pošalju ratne brodove kako bi otvorili Ormuski prolaz.
Tramp je sugerisao da bi, ukoliko pomoć ne stigne, evropski odbrambeni “kišobran” koji obezbeđuju SAD, kao i njegov planirani samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom ovog meseca mogli biti ugroženi.
Trampove izjave, iznete u intervjuu za Fajnenšal tajms (Financial Times) bile su je još jedan znak da rat, uprkos Trampovim višestrukim proglašenjima pobede nad Iranom, ni blizu nije završen.
Trenutni rat sa Iranom ne bi bio prvi američki vojni poduhvat u ovom veku koji traje duže nego što je Vašington očekivao, piše CNN.
Neizvesni rokovi za kraj rata
Trampove izjave možda mogu objasniti nove pokušaje zvaničnika njegove administracije da ubede javnost i svetska tržišta kako bi sukob mogao ubrzo da se okonča.
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc odbio je da u nedelju za CNN precizira kada će se američke snage vratiti kući, uprkos tome što ih je hvalio zbog “dominantne pobede kakvu nismo videli u modernoj američkoj vojnoj istoriji”.
Sekretar za energetiku Kris Rajt bio je optimističniji.
“Mislim da će se ovaj sukob sigurno završiti u narednih nekoliko nedelja, a moglo bi biti i ranije”, rekao je on za američki ABC Njuz.
Izraelski zvaničnici su, sa druge strane, za CNN izjavili da bi žestoki vazdušni udari na iranske vojne i obaveštajne ciljeve mogli potrajati još najmanje tri nedelje.
Jevrejska država je više naviknuta na neprestane vojne akcije nego američki glasači i lideri, navodi CNN.
SENKE NAD BALKANOM – DVOTOMNO IZDANJE, istinita priča iza najpopularnije serije
Još je rano za procenu ukupnog uticaja rata. Čini se mogućim, pa čak i verovatnim, da su kombinovani napadi SAD i Izraela naneli ogromnu štetu iranskoj vojnoj mašineriji i sposobnosti da preti spoljnom svetu.
Ukoliko se to potvrdi, takav scenario bi Trampu ponudio kredibilan argument da je svet učinio bezbednijim.
Osim toga, rat traje tek dve nedelje. Po bilo kom standardu, to nije dug period.
Svaka frustracija vojnog vrha zbog kratkog raspona pažnje medija i analitičara u vezi sa ratom može biti razumljiva. Ali moderna istorija pokazuje da rat često nije definisan u prvih nekoliko nedelja, kada je ogromna vojna nadmoć Amerike najizraženija.
Tri velike Trampove dileme
Bela kuća se suočava sa više povoda za skepticizam po pitanju skorog povlačenja SAD iz sukoba.
Tramp je jedva pripremio zemlju za rat, a nastavlja da unosi pometnju protivrečnim izjavama. Odlučno insistira na tome da je rat već dobijen, ali kaže da će se završiti tek kada on to “oseti u svojim kostima”.
Ako je pobeda već ostvarena, opravdano je pitanje zašto su američki vojnici i dalje izloženi opasnosti, kad je već 13 vojnika poginulo.
Administracija takođe deluje pod mračnim istorijskim oblakom.
Ovaj rat još uvek nije direktno uporediv sa “beskonačnim ratovima” u Iraku i Avganistanu. Međutim, u oba ta slučaja, rani trijumfi SAD bili su potkopani političkim posledicama prvobitnog napada i lošim razumevanjem stranih država.
U Iranu ima dovoljno znakova koji opravdavaju zabrinutost javnosti zbog mogućeg upadanja u svojevrsno “živo blato”.
Istovremeno, Tramp ima dileme koje bi obezvredile karakteristično proglašenje pobede ako ostanu nerešene, a za čije bi ublažavanje moglo biti potrebno više od nekoliko nedelja.
Prva i najvažnija: Iran je efektivno zatvorio Ormuski prolaz, izazvavši globalnu energetsku krizu i nagli skok cena nafte koji preti da oslabi Trampa na domaćem planu.
Uništenje iranskih raketnih baterija, pomorskih dronova i sprečavanje operacija postavljanja morskih mina moglo bi biti dugotrajan proces. To bi moglo zahtevati i raspoređivanje kopnenih trupa.
Tramp sada zahteva da strane mornarice pomognu u otvaranju ovog uskog strateškog prolaza.
Na njegov zahtev do sada je stigao neodređen odgovor. Tramp je za Fajnenšal tajms rekao da su Evropa i Kina više zavisne od nafte iz Zaliva nego SAD, iako su američki potrošači pogođeni opštim skokom cena nafte.
Njegove primedbe će u inostranstvu verovatno biti shvaćene kao zahtev za pomoć u rešavanju haosa koji je sam stvorio vodeći rat protiv Irana, navodi CNN.
Američki predsednik je, međutim, gađao slabu tačku evropskih saveznika koji se oslanjaju na SAD za svoju odbranu.
“Ako nema odgovora ili ako odgovor bude negativan, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO-a”, rekao je on.
Druga dilema predstavljaju zalihe obogaćenog uranijuma koje Iran i dalje poseduje, a koje bi mogao da iskoristi da prekrši obećanje dato Trampu da nikada neće imati nuklearno oružje, uprkos svim tvrdnjama američke administracije da je iranski nuklearni program prošle godine izbrisan.
SAD imaju jedinice specijalnih snaga obučene za izvlačenje radioaktivnog materijala. Ali takva misija u iranskim nuklearnim postrojenjima mogla bi zahtevati stotine vojnika i mogla bi izazvati opasne kopnene bitke sa iranskim snagama duboko na neprijateljskoj teritoriji.
Treća bi bila zauzimanjeostrvo Karg, epicentra iranskog izvoza nafte kojim se režim finansira, a u cilju slamanja vlasti u Teheranu. Ostrvo je već bilo meta američkih vazdušnih napada tokom vikenda.
Uklanjanje primarnog ekonomskog pokretača Irana moglo bi promeniti kalkulacije unutar režima.
Volc je za CNN izjavio da veruje da bi Tramp zadržao tu opciju ako želi da uništi njihovu energetsku infrastrukturu. Ali amfibijski napad na ostrvo Karg takođe bi nosio rizik od značajnih američkih žrtava.
To bi moglo izazvati ekološku štetu i slom tržišta ako bi Iran odlučio da sabotira sopstvena naftna postrojenja radije nego da ih prepusti američkoj kontroli.
Politički faktori unutar Irana takođe otežavaju preciziranje roka za završetak rata.
Tempo iranskih napada dronovima na zalivske države saveznice SAD je usporio, što je možda dokaz da američki i izraelski napadi umanjuju ofanzivne sposobnosti Teherana. Ipak, projektili su i u nedelju padali na aerodrom u Bagdadu i na Izrael.
Takođe nema naznaka diplomatskog izlaza.
Bez dogovora na vidiku
Nema dogovora na vidiku, a Trampovi zahtevi za bezuslovnu kapitulaciju nisu naišli na odjek. Postavljanje novog vrhovnog vođe, Modžtabe Hameneija, dalo je signal da režim namerava da nastavi sa otporom Vašingtonu.
Nema ni javnih znakova slabljenja vlasti režima. Tramp je započeo rat poručujući Irancima da im daje priliku koja se javlja jednom u životu da zbace represiju.
Ali do pobune u zemlji u kojoj su vlasti nedavno ubile hiljade demonstranata još nije došlo.
Zbacivanje vlade predstavljalo bi ogromnu pobedu za iranski narod i pružilo bi Trampu istinsko istorijsko postignuće. Mnogi analitičari, međutim, brinu da bi kolaps centralne vlasti mogao dovesti do sektaških ili građanskih sukoba i implozije iranske države.
Takav ishod mogao bi zaglaviti američke snage u regionu godinama, ili ostaviti saveznike pred ogromnim bezbednosnim problemima. Rat između SAD, Izraela i Irana mogao bi se prividno završiti, ali bi međunarodna kriza koju je on izazvao mogla postati mnogo gora.
Na domaćem planu, verovatno će postojati skepticizam van Trampove verno lojalne baze u pogledu predviđanja da će se rat završiti u roku od nekoliko nedelja.
Poverenje u predsednikovo vođenje rata bilo je slabo prema brojnim anketama već u trenutku kada je rat izbio.
Republikanci su ostali čvrsti protiv napora demokrata u Kongresu da osujete Trampova ratna ovlašćenja. Ali uveravanja da će borbe trajati samo “nedeljama” odražavaju svest unutar Republikanske partije da bi dug rat u Iranu mogao dodatno ugroziti šanse stranke na novembarskim izborima za Kongres.
Sekretar odbrane Pit Hegset pokušao je prošle nedelje da suzbije bilo kakve analogije sa ratovima u Iraku i Avganistanu koji su pratili predsedničke mandate Džordža V. Buša i Baraka Obame.
“Ovo nije beskonačna izgradnja nacije pod takvim vrstama živog blata… Ni blizu tome”, rekao je Hegset, veteran koji je služio u oba ta rata.
Oštre kritike zbog izostanka konsultacija sa Kongresom
Međutim, odbijanje Trampove administracije da se konsultuje sa Kongresom o ratu, njen nejasan krajnji cilj i očigledan nedostatak izlazne strategije već su dali prostor demokratama.
“Ono što me brine nisu vojnici i ljudi koji služe. Brine me njihovo političko vođstvo, poput Pita Hegseta i Donalda Trampa”, rekao je Pit Butidžidž, bivši i verovatno budući demokratski predsednički kandidat.
“Preživeli smo rat koji nam je prodat pod lažnim izgovorima kada sam bio mlađi”, rekao je Butidžidž, veteran rezervnog sastava mornarice SAD koji je bio raspoređen u Avganistanu 2014. godine.
“Ovaj rat nije prodat ni pod kakvim izgovorom. Predsednik je jednostavno krenuo i to uradio”.
Tokom vikenda, Tramp je koristio svoju društvenu mrežu da napadne medijske organizacije koje traže objašnjenje njegovih ratnih planova i o tome kada bi ga mogao okončati.
Takva pitanja su opravdana u kontekstu sukoba u kojem su akcije Irana, uključujući napade na zalivske države i virtuelno zatvaranje Ormuskog prolaza, često iznenađivale američku administraciju.
Ali ona su posebno akutna zbog gubitka koji i dalje osećaju porodice američkih vojnika čiji su najmiliji izgubili živote u neuspesima 21. veka, a za koje je Tramp obećao da ih neće ponoviti.
Ta bolna moderna istorija postavlja visoke kriterijume za opravdavanje novih ratova koji imaju neizvestan ishod.
Tagovi
