“Ako i jednog čoveka zaboravimo ubili smo ga dva puta”: Održan parastos Srbima stradalima u “Oluji”

1
Foto Tanjug

Srbima stradalim tokom akcije Oluja je služen parastos u Crkvi Svetog Marka u nedelju.

To je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako,.

Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju…

“Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše – imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život … i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu”, rekao je Žunić.

Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu “stinicu” – da stane iza legitimnih zahteva svojih gradjana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj.

Predsednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora.

“Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje”, rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, kome će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodju večeras u Krušedol.

“Cilj okupljanja je da se setimo svih žrtava, jer ako i jednog čoveka zaboravimo ubili smo ga dva puta”, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio.

U operaciji “Oluja” 1995. godine proterano je više od 200.000 krajiških Srba, stradalo ih je više od 2.000, rekao je Žunić i dodao da se 800 ljudi i dan danas vodi kao nestalo.

“Oluja” je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno Republike Srpske Krajine. Zbog toga su kolone izbeglica danima u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim mašinama pristizale u Srbiju i BiH.

1 KOMENTAR

Comments are closed.