Akcija za klimu – zadatak za sve nas

    Piše Milena Altmajer, vođa projekta "Reforma javnih finansija – Agenda 2030"

    0
    Foto: Promo

    Ekološka pitanja, među kojima su mnoga vezana za klimatske promene, imaju ogroman uticaj na kvalitet našeg svakodnevnog života, a podaci potvrđuju da je prosečna temperatura zemlje za oko jedan stepen viša nego što je bila u predindustrijskom periodu.

    Kada je u pitanju Istočna Evropa i Balkan, očekuje se da će ovi delovi sveta sve više biti pogođeni klimatskim promenama – region će postati još topliji i suvlji, a dugi sušni periodi smenjivaće se sa periodima intenzivnih padavina praćenih poplavama.

    Efekti ovih promena već su vidljivi i merljivi. Prema pojedinim procenama Srbija je poslednjih godina, zbog sušnih meseci, poplava i razornih vetrova, imala sedam milijardi evra štete prouzrokovane posledicama klimatskih promena.

    Uz sve to, u obzir treba uzeti i da direktne posledice klimatskih promena prate drugi, manje neposredni i očigledni, ali ipak alarmantni negativni efekti. Na primer, usluge ekosistema i biodiverzitet, koji predstavljaju resurse koje nam pruža stabilna i otporna životna sredina, kao što su prirodno oprašivanje useva, čista pijaća voda i prečišćavanje otpadnih voda, zaštita od poplava i smanjenje ugljenika, od vitalnog su značaja za naš način života i blagostanje. Na globalnom nivou, ove usluge se procenjuju na vrednost od 125 do 140 biliona američkih dolara godišnje, što je iznos veći od jednog i po globalnog BDP-a. Kompenzacija ovih troškova utiče na budžet svakog domaćinstva jer se, pre ili kasnije, reflektuje na proizvodnji hrane i energije. Sve to značajno utiče na kupovnu moć i kvalitet života mnogih građana, ali najviše onih sa nižim primanjima.

    Zbog svega toga, ubrzanje napora na zaštiti životne sredine i uvođenje promene u sve sfere života nije zadatak budućih generacija, već naš.

    Agenda za održivi razvoj 2030, koju su UN usvojile 2015. godine, pruža osnovne smernice za borbu protiv klimatskih promena.

    Zemlje potpisnice Agende 2030, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će slediti 17 ciljeva održivog razvoja, koji obuhvataju ra-zličite oblasti, od pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, do održivog ekonomskog rasta i ciljeva vezanih za utvrđivanje javnih politika. Cilj održivog razvoja 13 – Klimatska akcija u okviru Agende 2030, daje smernice za smanjenje emisija gasova staklene bašte i sprečavanje najalarmantnijih efekata klimatskih promena.

    Srbija je ostvarila značajan napredak u usvajanju evropskog zakonodavstva u oblasti životne sredine i klimatskih promena.

    Međutim, da bi se osigurala njihova primena, potrebno je uložiti dodatna sredstva, kako bi se omogućilo postizanje indikatora cilja održivog razvoja 13. do 2030. godine.

    Projekat „Reforma javnih finansija – Agenda 2030″, koji sprovodi GIZ, a sufinansiraju vlade Švajcarske i Nemačke, pruža podršku partnerima u Srbiji u modernizaciji upravljanja javnim finansijama u cilju efikasnije mobilizacije i strateškog raspoređivanja sredstava i podrške održivom razvoju kroz sistem javnih finansija. Kroz niz aktivnosti Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve”, projekat takođe podržava Vladu Srbije u poboljšanju nacionalne koordinacije reformskih napora Srbije za postizanje ciljeva održivog razvoja i doprinosi podizanju svesti svih društvenih aktera, civilnog društva i privatnog sektora, akademske zajednice i građana, o značaju sprovođenja ciljeva Agende za održivi razvoj 2030.

    Pored toga, da bi se ubrzao ekološki održivi razvoj, vlade Srbije i Nemačke postigle su dogovor o posebnom klimatskom partnerstvu, kroz koje će Nemačka podržati Srbiju u formulisanju i sprovođenju klimatske politike sa većim fokusom na „zelene teme” u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom i Agendom 2030. Rezultati ovog partnerstva će doprineti postizanju ciljeva Zelene agende za zapadni Balkan Evropske unije, ali i podsticanju procesa pristupanja Srbije EU, konkretno radeći na ciljevima predviđenim Klasterom 4 u pristupnim pregovorima sa EU. U okviru ovog partnerstva, u Srbiji će 2022. godine biti formiran tim koji će okupiti stručnjake iz GIZ-a i Nemačke razvojne banke KfW, čiji će angažman podrazumevati rad na ublažavanju efekata klimatskih promena za bolju budućnost svih građana.