Svake godine u novembru, u cilju podizanja svesti o značaju ovog globalnog problema, obeležava se Svetski dan klimatskih promena, Ove godine obeležavanje ovog dana je posebno značajno, jer je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena Kopernikus nedavno saopštila da su prosečne temperature proteklog leta u Evropi bile najviše ikada izmerene. Takođe, u Glazgovu je upravo održana 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), na kojoj su se države sveta dogovarale o tome kako da se izbore sa globalnom klimatskom krizom i dostignu ciljeve Pariskog sporazuma.
“Tema klimatskih promena jeste kompleksna i zato često izaziva oprečna mišljenja, ali kada se ovaj problem sagleda iz ugla svakodnevnog života građana i kvaliteta njihovog života, jasna je potreba za hitnom akcijom, jer mi već trpimo posledice klimatskih promena. U proteklom periodu bili smo svedoci povećanoj količini padavina koje prete da ponovo izazovu poplave širom regiona. Tokom leta smo imali izražene suše i dugotrajne toplotne talase. Posledično, ovakve promene utiču na ekonomiju zbog smanjenja proizvodnje hrane i proizvodnje energije iz hidropotencijala. Izmenjeni klimatski uslovi često dovode i do povećanja zagađenja vazduha, s obzirom da se stvaraju temperaturne inverzije i nema prirodnog provetravanja, pre svega gradova čiji stanovnici sve češće dišu najzagađeniji vazduh u Evropi,” kaže Nina Cvetanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), koja u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo sprovodi aktivnosti vezane za temu zaštite životne sredine u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030”, sprovodi GIZ.
Agenda 2030, koju su UN usvojile 2015. godine, definiše globalne aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena u okviru 13, cilja održivog razvoja – Hitna akcija za klimu. Pored toga, Pariski sporazum iz 2015. godine daje smernice i ciljeve koje treba postići kako bi se izbegle katastrofalne posledice klimatskih promena koje nauka predviđa ukoliko ne preduzmemo hitne i odlučne korake.
Međutim, akcija za klimu se ne može ostvariti nezavisno od drugih ciljeva održivog razvoja Agende 2030, a posebno cilja 7. Dostupna i obnovljiva energija. Ovim ciljem predviđa se da se do kraja 2030. godine značajno poveća udeo obnovljive energije u globalnoj energetskoj proizvodnji i potrošnji, da se udvostruči stopa energetske efikasnosti i da se svima obezbede pristupačne, moderne i pouzdane energetske usluge.
“U Srbiji postoji strateški i zakonodavni okvir koji se tiče cilja broj 7, ali su neke od javnih politika, poput trenutno važeće Strategije razvoja energetike, zastarele i trebalo bi da se menjanju, dok su neki novi propisi tek usvojeni i nalaze se na početku primene, pa još uvek nije jasno kakav će efekat imati. U dogovoru sa Energetskom zajednicom postavljen je cilj da do 2020. godine u Srbiji 27% primarne energije dolazi iz obnovljivih izvora, ali taj cilj nije ispunjen, “ kaže Cvetanović i dodaje: “ Sa druge strane, strateški i zakonski okvir za klimatske promene, koji bi trebalo da doprinese dostizanju cilja održivog razvoja broj 13, je gotovo nepostojeći. Srbija je početkom 2021. godine usvojila Zakon o klimatskim promenama, ali on ne sadrži odredbe koje bi trebalo da dovedu do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Strategiju borbe protiv klimatskih promena smo izradili, ali je nikada nismo usvojili. Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, koji je izuzetno važan za Srbiju kao zemlju koja je vrlo izložena posledicama klimatskih promena, je u pripremi“.
U svrhu upoznavanja građana sa klimatskim promenama i aktivnostima koje bi u tom pogledu trebalo preduzeti, projektni tim BOŠ-a, u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, izradio je publikaciju Reč-dve o održivom razvoju, u kojoj je, na jednostavan i razumljiv način, objašnjen sadržaj šest ciljeva Agende 2030 koji se odnose na različite teme u okviru zaštite životne sredine. Takođe, kako bi se podstaklo aktivno učešće svakog pojedinca u borbi protiv klimatskih promena i ublažavanju njihovih posledica, u okviru ove komponente Platforme, izrađen je i izveštaj Angažovanje lokalne zajednice u borbi protiv posledica klimatskih promena”.
“Klimatske promene ne poznaju državne granice, ali je unutar granica pojedinačnih država potrebna mobilizacija i podizanje svesti kako bi se klimatske promene ublažile i doprinelo ublažavanju njihovih posledica. Takođe, klimatske promene se ne tiču ni samo država, već svakog građanina i svake lokalne zajednice, zato globalni napor za očuvanje klime mora biti upotpunjen i takozvanim pristupom odozdo, tj akcijom na nivou opština i gradova,” kaže Stefan Vladisavljev, autor ovog izveštaja.
U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” širom Srbije organizovan je niz edukacija za mlade, okruglih stolova i javnih dijaloga na ovu temu, a odnedavno su otpočele i aktivnosti inicijativa za primenu ciljeva održivog razvoja u sektoru zdravlja i zaštite životne sredine u Boru, Somboru, Požegi, Knjaževcu i Pirotu, koje podržava Fond za održivi lokalni razvoj pokrenut u okviru projekta.
