Pred svake izbore u Srbiji primetne su manipulacije sa centrima za socijalnu zaštitu, čiji cilj je kupovina glasova, a njih već godinama prati advokatica Jelena Drenča, koja kaže da pred predstojeće lokalne izbore 29. marta u 10 gradova i opština postoji jedna bitna razlika u odnosu na prethodne, a to je, kako ocenjuje, ogromna zainteresovanost građana za sve vrste zloupotreba, za odbranu svakog glasa i za aktivno angažovanje u praćenju čak i ovih lokalnih izbora.
„To značajno menja i ukupnu dinamiku, jer visoka zainteresovanost građana sve te zloupotrebe tera na marginu. One više ne mogu da budu tako eklatantne. Ali, uvek je taj manir isti, od jednog do drugog izbornog ciklusa“, rekla je Drenča za N1.
Drenča: Zastrašujuće je što pred izbore podaci o najsiromašnijima postaju dostupni političkim konvojima
Ona ističe da su „te zloupotrebe vrlo logične u državi u kojoj ima toliko siromašnih, lako je zamisliti da oni pristanu da zbog nekoliko hiljada dinara prodaju svoj glas“.
„Do toga dolazi iz nekoliko razloga. Godinama postoji ta jedna nametnuta ideja da su svi isti, da ti izbori nisu važni, da pojedinačni glas ništa ne može da promeni, pa onda sam taj glas nema onu vrednost koju bismo hteli da ima. A sa druge strane imamo veliki broj siromašnih građana i imamo vrlo slabe i urušene institucije čiji je posao da o tome vode računa, preveniraju takve događaje ili posle da po okončanju izbornog procesa takve slučaje sankcionišu“, navodi ona.
Dodaje da na sistem socijalne zaštite niko ne obraća pažnju.
„On se iz godine u godinu sve više raspada i onda ga se svi naprasno sete pred izbore, i on se pretvara u politički resurs“, kaže.
Navodi da pred izbore centri za socijalni rad postaju mesta u kojima se lako dolazi do podataka ko su nam najugroženiji građani.
„To je nešto što je zapravo zastrašujuće, zato što su ti podaci o ličnosti vrlo poverljivi i oni bi morali da budu na poseban način zaštićeni, ali vidimo da to nije slučaj, zato što po pravilu pred svake izbore odlaze čitavi konvoji ljudi po tim domaćinstvima, odnose razne poklone i obećavaju navodno novac, imamo jako veliki broj svedočenja korisnika socijalne zaštite“, priča ona.
Ocenjuje da „ako vi imate jednu zarobljenu instituciju, ako je ta institucija slaba, ako u njoj rade ljudi koji su zaposleni po političkoj liniji ili koji žive loše i sami trpe političke pritiske da odlaze na mitinge ili da daju svoje glasove ili da obezbeđuju kapilarne glasove, onda se tu javlja ta sprega tih centara socijalne zaštite, tj. često budu zloupotrebljeni da povežu vladajuću političku stranku sa tim korisnicima“.
Manipulacije sa isplatama
Prema njenim rečima, siromašni se stalno drže u stanju potrebe i postaju laka meta za političke manipulacije.
Ako se uzme u obzir da je socijalna pomoć 12.000 dinara, da drugi odrasli u porodici dobija 6.000, a deca do 18 godina po 3.000, ako je u pitanju četvoročlana porodica, onda je to mesečno 24.000, što je suma sa kojom ne može da se preživi, i onda svaka dopuna budžeta znači, pojašnjava ona.
Dodaje i da je deo inicijative za unapređenje stanja socijalne zaštite i u okviru nje članica pravnog tima kome se obraćaju zaposleni u sistemu socijalne zaštite i snabdevaju ga informacijama.
To je bilo anonimno, sve dok pred izbore 2023, direktorka jednog od centara za socijalnu zaštitu nije svedočila u javnosti kako su se izrađivala rešenja o jednokratnim novčanim pomoćima, kojima su praktično obezbeđena sredstva za kupovinu glasova, priča ona i dodaje da se sve to finansiralo iz budžeta grada.
„I pre toga smo se, s obzirom da smo čuli jako veliki broj anonimnih dojava, obratili i Gradskom centru za socijalni rad i lokalnoj samoupravi odnosno gradu Beogradu, tražili smo podatke vezano za to. Centar za socijalni rad nam je te podatke dao, međutim, grad Beograd nije. Nije nam bilo jasno što se tu dešava, onda smo uporedili stvari i shvatili nakon svedočenja te direktorke šta se desilo. Gradski centar nam je dao podatke o rešenjima koja su rađena u novom tom SOZIS programu koji ostavlja trag, dok su isplate vršene i po rešenjima koja su rađene u starom programu koji može da se briše. I zbog toga, pretpostavili smo, da od grada Beograda nikada nismo do danas dobili te podatke, zbog čega smo poveli postupke pred poverenikom i Grad Beograd je i novčano kažnjen“, navodi.
Grad Beograd radije plaća kazne nego da otkrije podatke
Međutim, Drenča ocenjuje da je „Grad Beograd spreman, odnosno Sekretarijat za socijalnu zaštitu, da plaća novčane kazne radije, nego da nama da podatke, jer bi se iz tih podataka videlo u stvari koliko je novca otišlo za te namene“.
Zbog svega toga, prema njenim rečima, uveli su praksu da pred svake izbore traže i od gradskih centara i od lokalnih samouprava podatke.
Tako su se pred ove izbore obratili Gradu Boru i dobili podatke da je iz gradske kase isplaćeno 3,5 miliona evra za jednokratne novčane pomoći.
Grad preko centara za socijalnu zaštitu daje građanima subvencije, koje nemaju nikakve veze sa socijalnom zaštitom. Na pitanje kakva je reakcija institucija, kaže „nikakva“.
„Jedina institucija koja reaguje po našim zahtevima je Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja“, navodi Drenča.
Tagovi
