ABBA je saundtrek našeg odrastanja i života: Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji

0

Šta je ABBA za Švedsku? Jer kad se kaže Švedska, asocijacija je socijalna pravda, Ikea, kod nas u Srbiji ono čuveno “hladno ali standard”, ali i uvek ABBA. Preko ove grupe nam je Švedska bila bliža.

Mislim da reakcije na iznenađujući novi album, “The Voyage”, govore sve. U Švedskoj su muzički kritičari, i stariji i mlađi, priznali da su skoro zaplakali kada su čuli prve dve pesme. Na svim mestima, u kancelarijama, školama, u kućama, ljudi pričaju o fenomenu ABBA i povratku posle 39 godina; to je nešto o čemu ljudi iz generacije kojoj pripadam nisu mogli ni da sanjaju. A taj ikonični zvuk sa kristalno jasnim harmonijama je netaknut; to nije ništa manje od čuda.

Švedska je zemlja koja je poznata po impozantnim pop muzičarima (Avicii, hitmejker Maks Martin, Robin, The Knife, Roxette), ali ABBA je iznad svih njih. Oni imaju i muzej u Stokholmu, sa četvrt miliona posetilaca godišnje.

ABBA predstavlja muzičku legendu za nekoliko generacija Šveđana. Sećam se kad sam bila dete, sedamdesetih godina, da je novi album ABBA bio senzacija koju smo delili i sestra i ja, i naši roditelji, i naše bake i deke. Svi smo u njima jednako uživali. A potom je kroz kompilacije “ABBA Gold” to nasleđe prenošeno na moju decu, pa na njihovu decu. Raznežim se kada čujem da moja deca pevaju pesme, da ih znaju napamet baš kao ja i moji roditelji. A kada smo živeli u inostranstvu, školsko zvono moje dece bilo je “Mamma mia”.

ABBA se pojavljuje sedamdesetih godina, tada je Švedska parametar (simbol) svakakvih sloboda. I ljudskih prava, socijalne pravde, ali i seksualnih sloboda… I svet gleda u Švedsku i baš tih godina se pojavljuje ABBA.

ABBA nikada nije bila politična, i s te strane je možda bila u kontri sa švedskim muzičkim trendovima toga doba. Postojao je jak otpor prema njima u krugovima određenih kritičara i teoretičara kulture, koji su želeli da ABBA zauzme neki politički stav. Pa ipak, ABBA je bila popularnija u Švedskoj nego bilo gde drugde. Razlika je samo u tome što su se Šveđani ograničili na nešto diskretniji oblik masovnog obožavanja ovog benda.

I premda ABBA nikada nije skliznula u partijske argumente, postojali su elementi građanskih prava i društvene inkluzije u njihovim tekstovima. Oni su prijateljski nastrojeni, pristojni, skromni. Moglo bi se reći da ih slava nije pokvarila, niti ih promenila. Sada kada su se vratili, to se vidi odmah, i svako može da se poistoveti sa njihovim putovanjem – kao da nikada nisu prestali da budu grupa.

Da li je ABBA prva pokazala da samo Švedska može parirati u popularnoj kulturi anglosaksonskim zemljama? Kasnije su došli i drugi muzičari, ali i poslednjih godina skandinavski krimi žanr?

ABBA je verovatno najpoznatiji švedski muzički izvozni proizvod. Između 1973. i 1981. izdali su osam studijskih albuma krcatih pedantno iscrtanim melodijama, harmonijama i nitima, i imali dvadeset hitova na Bilbordovoj Hot 100 top-listi. Prodali su na desetine miliona albuma širom sveta i dobili strastvene poklonike.

Usledio je niz veoma uspešnih muzičara: Robyn, Laleh, Roxette, Avicii, Ace of Base, the Cardigans, Swedish House Mafia, Icona Pop i Tove Lo – a ta lista se nastavlja. Švedski producent i kantautor Maks Martin je napisao gomilu hit singlova, kao što su “… Baby One More Time” (1998) Britni Spirs, “I Want It That Way” (1999) Backstreet Boysa, “It’s Gonna Be Me” (2000) NSYNC-a, “I Kissed a Girl” (2008) Kejti Peri, “One More Night” (2012) benda Maroon 5, “Shake It Off” i “Blank Space” (2014) Tejlor Svift, “Blinding Lights” i “Save Your Tears” (2019–2021) The Weeknda.

Muzička scena Švedske je veoma široka. Hip-hop žanr je snažan. Pojedini umetnici ozloglašeni su zbog svojih gangsta tekstova, a ponekad i žive kriminal i luksuz. Nakon što je jedan od njih ubijen u oktobru, otvorena je debata o potencijalnoj privlačnosti i uticaju ove muzike.

Danas je Švedska drugi najveći izvoznik muzike na svetu, posle Sjedinjenih Država. To je jedna od tri zemlje sa većim izvozom nego uvozom muzike.

Muzička industrija Švedske je strašno živa. Objašnjenje je mahom trojako: 90 odsto Šveđana dobro govori engleski (najveći procenat u evropskim zemljama u kojima engleski nije maternji); kulturološki je Švedska vrlo kosmopolitska zemlja, koja prihvata strane kulture; a njeni ljudi vole da su u toku sa svetskim trendovima.

No sve to ima veze i sa podrškom vlade. Taj pristup omogućava da se oblikuju nove generacije pop zvezda još odmalena. Trideset odsto švedske dece pohađa javne muzičke časove posle škole, koje subvencioniše država. A vladin Savet za švedsku umetnost vrlo izdašno podržava i odrasle ljude.

Rekla bih, zato, da je posredi kombinacija jezičkog umeća, kulturnih vrednosti, dobro uvezane industrije i blagonaklone politike – sve to je od Švedske učinilo svetski fenomen u izvozu muzike.

Šta je za vas ABBA i kakve su vaše emocije sada, ove 2021. godine kada se oni vraćaju sa novim pesmama?

Ne mogu ni da vam opišem koliko sam ganuta. Možda ne volim baš sve što je ABBA snimila, ali te pesme su saundtrek mog detinjstva, mladosti, adolescencije. I majčinstva. Kako sam ja odrastala, tako su i tekstovi rasli sa mnom. Isprva sam bila devojčica koja uči engleski, pa zaljubljena šiparica, a sada sam odrasla osoba. Uvek su mi prijali i zahvalna sam što je njihova muzika deo mog života.

A ako me pitate za omiljene pesme, to su ove:

– Knowing Me, Knowing You

– I do, I do, I do

– S.O.S.