A šta ako posao iz snova i ne postoji? Koliko puta je „dozvoljeno“ razočarati se u profesiju i kada?

0
Masheter Movie Archive / Alamy / Alamy / Profimedia

Bio je reditelj, glumac, scenarista i producent. Upamćen po svom inovativnom radu u pozorištu, na radiju i filmu.

U pozorištu je kreirao društveno i politički angažovane predstave, poput adaptacije Šekspirovog „Magbeta“ sa prvom kompletnom afroameričkom glumačkom postavom. Na radiju je stekao međunarodnuslavu kao režiser i narator radio-drame „Rata svetova“ usled medijskih izveštaja da su pojedini slušaoci poverovali kako je u toku prava vanzemaljska invazija na planetu Zemlju i Sjedinjene Države. Njegov dugometražni filmski prvenac „Građanin Kejn“ nije uspeo da ostvari profit u američkim bioskopima 1941, pošto je medijski magnat Vilijam Rendolf Herst na sve legalne načine, ali ne uvek i džentlmenskim potezima, sabotirao promociju i prikazivanje, smatrajući da je priča zapravo aluzija na njegovu karijeru i poslovanje.

Ipak, sve navedeno nije bilo dovoljno Orsonu Velsu da potvrdi kako je posao koji ga je postavio među najznačajnije i najveće u branši – a kritike su to potvrdile – bio njegov posao iz snova.

„U osnovi sam napravio grešku što sam ostao u filmskoj industriji. Smatram da bih bio uspešniji da sam odmah napustio filmove. I previše energije sam potrošio na stvari koje nemaju nikakve veze sa filmom i kreacijom. Naposletku, dva odsto je bilo reči o snimanju filmova, a 98 odsto vremena sam provodio u potrazi za sredstvima. Nije dobar način da tako provedete život i to što sam radio ceo svoj život, iz ove perspektive, nedostojno je života“, rekao je Vels tokom gostova u emisiji „The Merv Griffin Show“ na NBC-ju 1985. godine, u svom, ispostaviće se, poslednjem javnom nastupu pre nego što je preminuo iste godine.

Vels svakako nije jedini koji se bar u jednom trenutku profesionalne karijere nije osetio sretnim dok je radio posao za koji su drugi verovali da je kreativan, inspirativan i primamljiv. Magazin „Harvard biznis rivju“ je 2015. godine sproveo istraživanje o najčešćim komentarima
zaposlenih na račun sopstvene karijere. Drugi po učestalosti komentar bio je: „Voleo bih da sam ranije dao otkaz.“

Uostalom, šta je uopšte posao iz snova? Da li je opravdana floskula, posebno česta kod raznoraznih motivacionih savetnika, kako je bitno da „izaberete posao koji volite, i u tom slučaju nećete raditi
nijedan dan“? Ili je posao iz snova samo jedan mit? Šta ako ga uopšte nema? Koliko puta je „dozvoljeno“ razočarati se u profesiju i kada?

Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. jula

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Isidori Sekulić