Jedan od ključnih bendova britanske scene iz devedesetih godina dolazi u petak 17. jula u Beograd (večeras), u Luku Beograd. Za mikrofonom je i dalje Skin koja je dala ekskluzivni intervju pred dolazak u Srbiju.
Tokom više od tri decenije vaše karijere, vaša povezanost sa ovim regionom deluje gotovo ciklično – od snimanja pesme „Brazen (Weep)“ u Hrvatskoj, do snimanja spota za „Ugly Boy“ u Beogradu 14 godina kasnije. Šta vas stalno vraća na Balkan i da li ovaj region za vas ima neku posebnu energiju?
Da, ima. Postoji nešto u vazduhu kada stignemo ovde što deluje drugačije i pomalo fascinantno, ali istovremeno zahteva poštovanje. Ovo nije mesto gde možete da se ponašate neozbiljno i glupo – može vas „progutati“!
„Weak“ je jedna od vaših najiskrenijih i najranjivijih pesama, a mnogi su je doživeli kao prikaz emotivne zavisnosti i toksične ljubavi. Kada danas pogledate unazad, možete li da govorite o stvarnoj emotivnoj priči iza nje – i mislite li da se sa takvim destruktivnim odnosima susrećemo više puta u životu ili je nešto što samo jednom moramo da preživimo?
Iskreno, to je jedna od retkih pesama koja je napisana o veoma konkretnom trenutku u vremenu. Govori o veoma toksičnoj vezi koju sam imala kada sam imala 16–17 godina. On je bio mnogo stariji od mene i nije trebalo da budem u toj vezi, ali jesam, pa sam morala brzo da odrastem kako bih se spasla. Pošto je to bila moja prva veza, mislim da je uticala i na naredne odnose koje sam imala, jer nisam imala dobre primere na koje bih mogla da se ugledam. To je bilo prilično destruktivno, ali sam na kraju prekinula taj obrazac.
Skunk Anansie su često opisivani kao pioniri „clit rocka“ – svojevrsna suprotnost muškoj tradiciji „cock rocka“. Da li vam je ta etiketa ikada davala snagu ili vas je ograničavala? I mislite li da je muzička industrija danas zaista otvorenija prema glasnim, ljutitim i politički angažovanim ženama?
Zaista nije bilo toliko ozbiljno! To je bio usputni komentar koji se pretvorio u čitavu scenu kojoj zapravo niko nikada nije stvarno pripadao. Ali volim što je postao pojam suprotan „cock rocku“ i što je toliko ljudi izgovaralo reč „clit“.
Muzika uz koju smo odrastali i koju volimo bila je neraskidivo povezana sa osobom koja je stvara – njenim manama, glasom, životnom pričom i poreklom. Sada, sa ulaskom veštačke inteligencije u kreativni proces, autorstvo i autentičnost se menjaju. Da li mislite da redefinišemo šta je muzika ili samo proširujemo načine na koje može da nastane?
Nova tehnologija postaje loša tehnologija samo kada je loši ljudi koriste da bi napravili loše stvari.
Ako ste kao osoba moralno i umetnički lenji, tako ćete koristiti i AI. Ali ako ste kreativac koji voli da autentično pomera granice, pronaći ćete inspirativne načine da napravite fascinantnu muziku i naglasite svoj individualni stil.
Spot za „Ugly Boy“ ostavio je snažan trag među fanovima ovde, jer je sniman u Beogradu. Čega se najviše sećate iz tog perioda i kako se osećate kada se vraćate u grad i među publiku koja vas prati toliko dugo?
Osećam se je.eno sjajno! Taj spot je sniman neprekidno 24 sata, tako da smo bili veoma srećni kada smo za to dobili nagradu u vidu hita koji volimo da izvodimo. To je omiljena pesma fanova, a sada se svaki put kada stignemo ovde, osećamo veoma povezano.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
