„Zamisli da smo se mi, druže, palili na nekog Ratka Mladića našeg doba a ne na ono na šta smo se palili.“ Ovo pričam u prošlu subotu Z. V. na Mad Cool festivalu u Madridu, na pauzi između nastupa Kasabiana i Pulpa, dok sa jedne bine odjekuje Nik Kejv, a sa druge Dejvid Birn.
Isti dan, nekoliko sati ranije su napali Vlajsu, ispisali salve generalu Ratku. Gledam u mladost ovog festivala i da li bilo koga od njih zabole za nekog engleskog, španskog, norveškog generala… Okej, nisam ni ja budala, naravno da ima u svim tim zemljama zapada mladih likova koji bi prebili nekog njihovog pisca koji slavi dolazak migranata, osuđuje napad na Gazu itd., itd.
Ima naravno, i pored svih tih filmova, muzike, propagande, školovanja… nađe se mladi lik koji će da zapali migrantski hostel, voleo bi da može da išutira nekog trandžu samo da nije kazni države, kartoteke, osude devojke koja mu se već duže sviđa… Svih svuda ima, a šta je onda problem s nama? Problem je u ćutanju, računici, diskursu.
Jer ako osudimo napad na pisca, onda nećemo imati glasove ovih koje nam donosi dragi nam profesor. Pa i ovi profesori koji su blizu lista pomisliše, jbg ako se podrži pisac i trandža, uhh, može to okrnjiti nas. Jer ako kažemo šta mislimo neće ovi dobro misliti o nama. Ili, nećemo spominjati EU ali kad pobedimo, onda ćemo spomenuti. Evo i Dejmon Albarn posle bedža, nosi sad majicu „Studenti pobeđuju“ ali se time uglavnom oduševljavaju mame i tate koje su slušale Dejmona i Blur. Možda i mi volimo ove Gorillaz ali šta ako biračko telo pretežno i ne voli gorile koje nisu iz Ugande već iz Londona? Onda može biti problem.
Ovako, ćutimo i za Ratka i za Dejmona. Niko ne sme da osvesti ovaj narod jer kad proba, kao Đinđić, ode zauvek. Srbija se ne da probuditi iz pijanstva. I dalje ljudi veruju da Putinu fali samo dva jutra na levu nogu pa da spička sve redom od Minhena do Rejkjavika. Ne vide da Rusi idu peške jer nema benzina. Sva naša sanjarenja će se uskoro teško moći i sanjati.
Spomenuo sam veče na festivalu u Madridu, i pauzu između nastupa Kasabiana i Pulpa, dok sa jedne bine odjekuje Nik Kejv a sa druge Dejvid Birn. Palo mi je na pamet da kada sam prvi put gledao Dejvida Birna u Beogradu bila je Jugoslavija i toplo ali standard.
Kada sam prvi put gledao Nika Kejva u Beogradu, bio je Ante Marković i standard ali već su se nadvijali oblaci. Kada sam prvi put čuo bend Pulp, jedva sam imao za hranu i nove patike a da ih gledam na koncertu nisam ni sanjao.
Kada sam prvi put čuo Kasabian, znao sam da ovde treba puno uraditi da bi nam bilo bolje kao u doba prvog gostovanja Dejvida Birna.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 16. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #757Nedeljnik
Tagovi
