U Bratuncu se centralnom komemoracijom obeležava 34. godišnjica stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču, pod sloganom „U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide“.
Program obeležavanja počeo je u devet časova dočekom patrijarha srpskog Porfirija u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, nakon čega će biti služena Sveta arhijerejska liturgija, objavio je RTRS.
Litija će potom krenuti ka bratunačkom groblju gde će biti služen parastos, položeni venci i cveće kod Spomen-krsta i održana obraćanja zvaničnika. Ovogodišnjoj komemoraciji će prisustvovati kompletno državno rukovodstvo Republike Srpske, brojni ministri, narodni poslanici, gradonačelnici i načelnici opština, kao i delegacije iz Srbije, najavio je sekretar Organizacionog odbora za obeležavanje stradanja Srba Aleksandar Stević.
Patrijarh Porfirije: Prolazili smo razna iskušenja, ali nisu mogli da nam uzmu ono što je u nama
„Naša vera je naša lična karta. Ta pravoslavna vera u našem narodu učinila je da budemo narod dostojan imena Hristovog“, rekao je patrijarh Porfirije tokom služenja liturgije u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu.
„Kroz vekove smo prolazili kroz razna iskušenja, često imali okupatore, ali u isto vreme oni nisu mogli da nam uzmu ono što je u nama, što je naše biće. Gubili smo i teritoriju i domove i zemlje, ali smo uvek ostali ono što jesmo. I u najtežim vremenima bili smo stvaraoci i graditelji kojima se i danas divi celi svet. Često nas svet mrzi, odbacuje, ali to nije razlog da i mi mrzimo“, naglasio je patrijarh Porfirije.
Onaj ko hoće da čuva svoju veru, istakao je patrijarh, neće uvek biti rado prihvaćen svuda i na svakom mestu.
„Razlog za to je da je onaj ko čuva svoju veru za istinu, pravdu, ljubav, mir i neće da je se odrekne zarad nekih privremenih interesa i neće da postane nešto što nije“, istakao je patrijarh srpski.
Nismo uvek prihvaćeni svuda, kaže patrijarh, zbog toga što nećemo da se odreknemo svoga identiteta duhovnog i svakog drugog.
„Mi hoćemo samo da svedočimo da smo pravoslavni hrišćani i da živimo Jevanđelje. Zbog toga nas svet često mrzi, odbacuje i progoni, odnosno oni koji se rado odriču sebe i postaju nešto drugo, oni i koji lako prodaju svoju veru“, poručio je patrijarh.
Istakao je da će srpski narod pobediti u pravdi, ljubavi, miru, opredeljen za put Svetog Save koji podrazumeva spremnost za žrtvu.
„Znamo da je jedino važno da Bogu budemo mili i da ćemo idući njegovim putem moći da ga slavimo i da budemo zajedno sa njim u večnosti“, rekao je patrijarh Porfirije.
BILBORDI u isto;nom sarajevu
U Istočnom Sarajevu, povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču, postavljeni su bilbordi sa fotografijama stradale srpske dece iz Podrinja i porukom „U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide“.
Poruka je upućena građanima Republike Srpske i putnicima koji prolaze kroz Istočno Sarajevo da prisustvuju pomenu za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila sa područja srednjeg Podrinja i Birča, koji su stradali u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Prošle godine povodom obeležavanja godišnjice stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču fotografije 600 ubijenih i poginulih Srba, većinom civila iz bratunačke i srebreničke opštine, postavljene pored puta od Bratunca prema Srebrenici kao svedočanstva stradanja Srba na tom području.
Blječevo, Gniona, Osmače, Potočari, Karno, Vijogor, Osredak, Čumavičje, Zalazje, Ratkovići, Brežani, Zagoni, Krnjiči, Sase, Zalazje, Magašiće, Ježeštica, Podravanje, Fakovići, Boljevići, Bjelovac, Sikirić, Kravica, Metaljka, Rupovo Brdo, Bracan, Vandžići, Donja i Gornja Kamenica, Glođansko brdo, Kozjak, Maskalića potok, Široki put i Trešnjica samo su deo liste stratišta na području Srednjeg Podrinja i Birča na kojima su pre više od tri decenije na najsvirepiji način pobijene hiljade nedužnih pravoslavnih Srba, navedeno je ranije iz Srpske pravoslavne crkve.
Vlada Republike Srpske je na telefonskoj sednici održanoj krajem juna proglasila 4. jul 2026. godine Danom žalosti u Republici Srpskoj, povodom obeležavanja stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču u periodu od 1992. do 1995. godine.
Tagovi
