U svega nekoliko nedelja kineski brodovi sproveli su aktivnosti koje su privukle pažnju vojnih analitičara širom sveta.
Plovila kineskih službi za pomorsku bezbednost obavljala su operacije koje su vlasti u Pekingu opisale kao „sprovođenje zakona“, i to na većoj udaljenosti od kineske obale nego ikada ranije. Istovremeno su vršena detaljna mapiranja morskog dna u veoma osetljivim područjima, dok su istraživački brodovi sprovodili naučne aktivnosti unutar laguna čiji je status predmet ozbiljnih teritorijalnih sporova.
Prema mišljenju brojnih stručnjaka, reč je o još jednom primeru strategije koju mnogi nazivaju „salami slicing“ ili „sečenje salame“.
Ovaj izraz koristi se za opis taktike u kojoj država svoje ciljeve ostvaruje nizom malih, naizgled beznačajnih koraka. Svaki pojedinačni potez nije dovoljno ozbiljan da izazove vojni odgovor, ali njihov zbir vremenom može dovesti do značajnih promena na terenu, piše CNN.
Kina je godinama optuživana da upravo na taj način jača svoje teritorijalne pretenzije u Pacifiku. Umesto otvorene vojne konfrontacije, Peking postepeno povećava svoje prisustvo u oblastima gde su njegovi zahtevi za suverenitetom prema međunarodnom pravu u najboljem slučaju sporni, a u nekim slučajevima i ocenjeni kao nezakoniti.
Nova etapa kineskog prisustva
Analitičari smatraju da najnovije aktivnosti predstavljaju pokušaj Kine da proširi svoj uticaj izvan takozvanog Prvog ostrvskog lanca, pojasa ostrva koji ima izuzetno važan strateški značaj za ravnotežu snaga u zapadnom Pacifiku.
Taj lanac proteže se od južnog Japana, preko Tajvana i Filipina, pa sve do oblasti Južnog kineskog mora i Bornea.
I za Kinu i za Sjedinjene Američke Države ovo područje predstavlja jednu od ključnih geopolitičkih linija kontrole.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi najnoviji kineski potezi mogli biti posebno zabrinjavajući za Tajvan – samoupravno ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije i za koje kinesko rukovodstvo već godinama ponavlja da će jednog dana biti „ponovo ujedinjeno“ sa maticom, po potrebi i upotrebom sile.
Posle susreta Trampa i Sija
Pojačane pomorske aktivnosti usledile su nakon posete američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu.
Iako je sastanak protekao u prijateljskoj atmosferi, kineski predsednik Si Đinping iskoristio je priliku da jasno stavi do znanja da pitanje Tajvana ostaje najosetljivija tačka u odnosima između dve najveće svetske sile.
Prema oceni Pekinga, upravo bi spor oko Tajvana mogao da ugrozi stabilnost američko-kineskih odnosa.
Prolazak kroz kanal Baši
Početkom meseca tri broda kineske Uprave za pomorsku bezbednost (MSA), civilne službe zadužene za nadzor i sprovođenje pomorskih propisa, prošla su kroz kanal Baši između Filipina i Tajvana.
Nakon prolaska započeli su aktivnosti koje su uključivale sprovođenje zakonskih ovlašćenja i mapiranje morskog dna u vodama istočno od Tajvana.
Posmatrači ističu da je ovo prvi put da su brodovi te kineske službe primećeni istočno od Prvog ostrvskog lanca.
To je detalj koji mnogi smatraju veoma značajnim.
„Proboj kroz Baši“
Rej Pauel, direktor projekta SeaLight pri Univerzitetu Stanford, koji proučava kineske taktike u takozvanoj „sivoj zoni“ između mira i otvorenog sukoba, nazvao je ovu operaciju „Probojem kroz Baši“.
Prema njegovom mišljenju, Kina ovim potezom šalje jasnu političku poruku.
„Peking u suštini poručuje da ima jurisdikciju nad područjem koje se nalazi sa druge strane Prvog ostrvskog lanca. To je veoma značajno“, rekao je Pauel za CNN.
On smatra da je ovo prvi put da Kina sprovodi neku vrstu patroliranja povezanog sa pitanjem suvereniteta izvan granica svoje poznate teritorijalne tvrdnje u Južnom kineskom moru.
Sporna „linija sa devet crta“
Pauelova izjava odnosi se na čuvenu kinesku „liniju sa devet crta“ (kasnije proširenu u „liniju sa deset crta“), kojom Peking polaže pravo na najveći deo Južnog kineskog mora.
Ovu tvrdnju osporavaju gotovo sve susedne države regiona.
Godine 2016. Stalni arbitražni sud u Hagu presudio je da kineski teritorijalni zahtevi zasnovani na toj liniji nemaju pravni osnov prema međunarodnom pravu.
Kina tu odluku nije prihvatila.
Stvaranje „novih činjenica na vodi“
Prema Pauelovim rečima, cilj ovakvih aktivnosti nije samo prisustvo na moru.
„Kina pokušava da stvori nove činjenice na vodi“, rekao je on.
Drugim rečima, što češće kineski brodovi budu prisutni u određenim oblastima i što više budu obavljali aktivnosti koje podrazumevaju nadzor, istraživanja ili sprovođenje propisa, to će Peking lakše moći da tvrdi da ima legitimnu ulogu i interese u tim vodama.
Takva strategija upravo je suština takozvanog „sečenja salame“ – postepeno menjanje realnosti malim koracima koji pojedinačno ne izazivaju veliku reakciju, ali dugoročno mogu imati značajne geopolitičke posledice.
Kineski državni list Global Times opisao je plovidbu brodova Uprave za pomorsku bezbednost kao „deklaraciju suvereniteta sa pravnim i političkim značajem“, naglašavajući da operacija nosi i simboličnu poruku o kineskim ambicijama u regionu.
Izazov za Tajvan
Veliki deo poruka koje Kina šalje svojim najnovijim pomorskim aktivnostima namenjen je upravo Tajvanu i njegovih 23 miliona stanovnika.
Preko naloga Yuyuan Tantian, poluzvaničnog profila na društvenim mrežama koji vodi kineska državna televizija i koji Peking često koristi za plasiranje informacija i ispitivanje međunarodnih reakcija, objavljeno je da su kineski brodovi Uprave za pomorsku bezbednost prvi put detaljno mapirali morsko dno istočno od Tajvana.
Prema navodima tog naloga, operacija je predstavljala odgovor na tvrdnje pojedinih stranih država da Kina nema sposobnost da ostvaruje svoju vlast i nadležnost u tim vodama.
U objavi se navodi:
„Vode istočno od ostrva Tajvan predstavljaće naše ‘priobalne vode’ – područje u kojem održavamo prisustvo i vršimo jurisdikciju i upravljanje.“
Predsednik Tajvana, Lai Ching-te, izjavio je da su motivi kineske misije potpuno jasni.
„Njihov stvarni cilj jeste širenje“, rekao je on.
Jedan tajvanski bezbednosni zvaničnik ocenio je da Kina koristi brodove Uprave za pomorsku bezbednost kako bi stvorila utisak da već sada ima faktičku jurisdikciju nad Tajvanom i okolnim vodama.
Lai je upozorio da Peking neprestano pronalazi nove načine za širenje svojih teritorijalnih zahteva i vršenje pritiska ne samo na Tajvan već i na druge države indo-pacifičkog regiona.
„Kineskim pretnjama prema Tajvanu nema kraja“, rekao je tokom nedavnog obraćanja novinarima.
„Deseta crta“ i širenje kineskih zahteva
Prema mišljenju analitičara, Kina je prvi korak ka prisvajanju voda istočno od Tajvana napravila još 2023. godine.
Tada je spornu „liniju sa devet crta“, kojom opravdava svoje zahteve u Južnom kineskom moru, proširila na „liniju sa deset crta“.
Nova, deseta crta nalazi se upravo istočno od Tajvana i mnogi je tumače kao simboličan pokušaj Pekinga da proširi svoje teritorijalne pretenzije i na to područje.
Kineska ratna mornarica već je ranije izvodila vojne vežbe istočno od Tajvana.
Međutim, stručnjaci smatraju da dugoročno mnogo veću pretnju postojećem stanju mogu predstavljati upravo civilni brodovi poput brodova Uprave za pomorsku bezbednost.
Za razliku od ratnih brodova, oni deluju manje agresivno i izazivaju manje međunarodne pažnje.
Njihova osnovna funkcija jeste sprovođenje pomorskih propisa, nadzor plovidbe i primena ekoloških i bezbednosnih pravila.
Ali upravo zbog toga mogu postati moćan instrument političkog pritiska.
„Mislim da je njihov neposredni cilj da se postave kao neka vrsta pomorske policije na prilazima Tajvanu“, smatra Rej Pauel.
„Stezanje udava“
Prema navodima tajvanske obalske straže, tokom nedavne plovidbe kineski brodovi slali su radio-poruke trgovačkim brodovima koji su se kretali prema Tajvanu.
Za sada se radilo samo o upozorenjima.
Međutim, Pauel upozorava da bi naredna faza mogla biti znatno ozbiljnija.
On je opisuje kao „stezanje udava“.
U tom scenariju kineske vlasti više ne bi samo upozoravale brodove, već bi mogle da ih zaustavljaju ili preusmeravaju u kineske luke pre nego što stignu do Tajvana.
Posebno su važni tankeri koji prevoze tečni prirodni gas (LNG).
Tajvan gotovo u potpunosti zavisi od uvoza energije, pa bi svaki poremećaj u snabdevanju mogao imati ozbiljne posledice.
„To bi bila poruka Tajvanu da ga Kina može postepeno ekonomski iscrpljivati kada je reč o snabdevanju energijom“, smatra Pauel.
Po njegovom mišljenju, takav proces mogao bi se razvijati korak po korak, sve dok Peking ne stekne značajan uticaj nad energetskim uvozom ostrva.
Šta znači pojam „priobalne vode“?
Dodatnu zabrinutost izazvala je formulacija o „priobalnim vodama“ koju je koristio nalog Yuyuan Tantian.
Ako bi takvu definiciju zvanično usvojila neka državna institucija Kine, to bi moglo značiti da Peking te vode smatra delom svoje suverene teritorije.
Prema mišljenju Karla Šustera, bivšeg direktora Zajedničkog obaveštajnog centra američke Pacifičke komande, posledice bi bile ozbiljne.
„Strani brodovi nemaju pravo da ulaze u takve vode bez dozvole države koja nad njima ima suverenitet“, rekao je Šuster.
Drugim rečima, Kina bi mogla pokušati da opravda kontrolu nad plovidbom u području koje međunarodna zajednica uglavnom ne smatra kineskim teritorijalnim morem.
Reakcije Zapada
Zapadne zemlje pažljivo prate razvoj događaja.
Portparol američkog Stejt departmenta ocenio je da su kineske aktivnosti „duboko destabilizujuće“, posebno u svetlu izveštaja da kineska obalska straža uznemirava trgovačke brodove koji plove prema Tajvanu.
Zabrinutost su izrazile i Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Njihova predstavništva u Tajpeju, koja funkcionišu kao de facto ambasade, objavila su retko zajedničko saopštenje.
U njemu se izražava zabrinutost zbog, kako navode, „novih kineskih aktivnosti u vodama istočno od Tajvana“.
Evropske države upozorile su da takvi potezi ugrožavaju regionalnu stabilnost, slobodu plovidbe i bezbednost međunarodnog pomorskog saobraćaja.
Vojni značaj mapiranja morskog dna
Prema mišljenju stručnjaka, operacija mapiranja morskog dna nema samo političku već i značajnu vojnu dimenziju.
Šuster smatra da će prikupljeni podaci unaprediti sposobnosti kineske mornarice za delovanje podmornica i drugih pomorskih snaga u tom području.
„Kina će dobiti veoma preciznu sliku podmorskih kablova, potencijalnih prirodnih resursa i karakteristika morskog dna koje može iskoristiti u svoju korist“, rekao je.
Takve informacije mogu imati ogromnu vrednost u slučaju budućih vojnih ili hibridnih operacija.
Šira slika: nije reč samo o Tajvanu
Analitičari smatraju da je jedan od povoda za kinesku akciju bio nedavni dijalog Japana i Filipina o preklapajućim zahtevima u njihovim isključivim ekonomskim zonama istočno od Tajvana.
Pauel veruje da Kina ovakve operacije planira godinama unapred i da samo čeka pogodan trenutak za njihovo sprovođenje.
„Peking je procenio da se pojavila prilika i veoma brzo je reagovao, proglasivši te razgovore potpuno nezakonitim i ništavnim“, napisao je na blogu projekta SeaLight.
Sličan stav izneo je i tajvanski bezbednosni zvaničnik.
Prema njegovim rečima, Kina je tokom poslednje decenije koristila više strateških prilika kako bi proširila svoje prisustvo i uticaj u Žutom moru, Istočnom kineskom moru, Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru.
„Bila bi ozbiljna greška posmatrati kineske aktivnosti u regionu isključivo kroz prizmu odnosa Kine i Tajvana“, upozorio je.
Dodao je da se sa pritiskom Pekinga ne suočava samo Tajvan, već i Japan, Filipini i druge države regiona koje osećaju posledice kineskih geopolitičkih ambicija.
„Istraživački brod kao izgovor“
Dok je pažnja poslednjih nedelja bila usmerena na kineske aktivnosti istočno od Tajvana, u Južnom kineskom moru fokus je ponovo pao na Spratli greben Skarboro, nenastanjenu stenovitu formaciju sa centralnom lagunom koja se nalazi oko 220 kilometara zapadno od filipinskog ostrva Luzon i približno 850 kilometara od kineske provincije Hainan.
Iako se ovaj greben nalazi duboko unutar isključive ekonomske zone Filipina, Kina nad njim već godinama ostvaruje faktičku kontrolu.
Prema podacima inicijative Asia Maritime Transparency Initiative pri američkom Centru za strateške i međunarodne studije, kineska obalska straža održava gotovo stalno prisustvo u tom području još od 2012. godine.
Poslednjih meseci satelitski snimci pokazali su pojavu manje plutajuće konstrukcije u blizini ulaza u lagunu, što je izazvalo zabrinutost i proteste filipinskih vlasti.
To pitanje posebno je osetljivo zato što je međunarodni arbitražni tribunal u Hagu još 2016. godine zaključio da Kina nema zakonsko pravo da okupira greben Skarboro.
Kasniji satelitski snimci pokazali su da je plutajuća konstrukcija premeštena unutar same lagune.
Kineske vlasti tvrdile su da je objekat služio za pomorska istraživanja, a prošle nedelje saopštile su da je uklonjen.
Rej Pauel za sada smatra da kinesko objašnjenje može biti tačno.
Ali samo za sada.
Strah od novog vojnog uporišta
Pauel upozorava da bi privremena istraživačka infrastruktura jednog dana mogla prerasti u nešto mnogo veće i trajnije.
Upravo to zabrinjava filipinskog ministra odbrane Gilberta Teodora.
U intervjuu za Financial Times prošle nedelje, Teodoro je podsetio da je Kina i ranije koristila „istraživačke“ ili „civilne“ aktivnosti kao uvod u trajno prisustvo.
Kao primer naveo je niz ostrva i atola u Južnom kineskom moru koji su tokom prethodne decenije postepeno pretvoreni u vojne baze.
To se dogodilo uprkos obećanju koje je kineski predsednik Si Đinping dao tokom posete Beloj kući 2015. godine, kada je izjavio da Kina nema nameru da militarizuje ta ostrva.
„Ako su tada lagali, mogu da lažu i sada“, rekao je Teodoro za Financial Times.
Američki odgovor
Dok raste zabrinutost zbog kineskih aktivnosti, Sjedinjene Američke Države nastavljaju da jačaju saradnju sa Filipinima.
Američka ambasada u Manili saopštila je u utorak da Filipinima poklanja četiri pomorska drona ukupne vrednosti 13 miliona dolara.
Njihova namena biće praćenje situacije na moru i odgovor na izazove u pomorskom prostoru.
Poseban naglasak stavljen je na nadzor takozvanih aktivnosti u „sivoj zoni“ – operacija koje ne predstavljaju otvoreni vojni sukob, ali služe za politički i strateški pritisak.
Dronovi bi trebalo da pomognu Filipinima i u zaštiti slobode plovidbe, koja postaje sve važnije pitanje u regionu.
Lekcija koju je Kina naučila
Pauel smatra da je Kina iz prethodnih iskustava izvukla važnu pouku.
Iako su Vašington i brojne druge prestonice protestovale zbog kineskog pretvaranja spornih ostrva u vojne baze, ti protesti nisu zaustavili izgradnju.
Kina je zato naučila da postepeni koraci često prolaze bez ozbiljnijih posledica.
„Možemo da odsečemo jedan komadić salame, a to stvara uslove za sledeći komadić“, rekao je Pauel.
Govoreći o kineskim aktivnostima istočno od Tajvana, dodao je:
„Ovo vide kao priliku da odseku još jedan mali komad.“
Drugim rečima, svaki mali korak koji ostane bez snažnog odgovora otvara prostor za sledeći.
Šta najviše zabrinjava analitičare?
Pauel kaže da postoje dva scenarija koja ga najviše brinu.
Prvi je mogućnost da kineska Uprava za pomorsku bezbednost ili kineska obalska straža jednog dana počnu aktivno da sprečavaju brodove da pristaju u tajvanske luke.
Drugi je izgradnja novih stalnih objekata na grebenu Skarboro.
„To je ono zbog čega bih noću ostajao budan“, rekao je.
Njegova najveća bojazan nije čak ni sama kineska akcija.
Mnogo ga više brine mogućnost da međunarodna reakcija bude mlaka.
„Plašim se da bi odgovor drugih mogao biti samo sleganje ramenima“, upozorio je.
A to bi moglo da znači da je poslednji komad salame isečen.
Prednost Kine.
Tagovi
