Ove godine izdržala je do 23. juna, što je verovatno rekord. Već negde od kraja maja počne da se prenemaže, a ubeđen sam da je naučila i da se preznoji kad god poželi. „Uf… Nije zbog mene, nego je i njoj loše“, pokazala bi na psa koji isplaženog jezika preživa na parketu.
Nisam sadista, niti gledam da uštedimo na računima za struju, niti sam baš toliki hipohondar da me ubija u glavu, objašnjavam joj strpljivo, nego je ovo – topli zidovi, otvoreni prozori, noći u kojima ti ne treba ni frotir za pokrivanje – sve ono o čemu sam maštao u novembru. Meni klima ne treba, čak ni kada je napolju 40, i to uvek izaziva, hm, nesuglasice.
„Lako je tebi, ti si odrastao tamo gde je vrelo“, jedno je od objašnjenja koja mi tako nadurena natrljava na nos (što nije previše teško, je li).
Dobro, sigurno ima i toga: istraživanja iz oblasti evolutivne genetike ukazuju da populacije čiji su preci generacijama živeli u sušnim i toplim predelima imaju specifične genetske adaptacije. Studije sprovedene u Keniji, recimo, ukazuju da tamošnji narodi imaju gen koji im pomaže da održe normalnu funkciju bubrega čak i u uslovima dehidratacije i toplotnih udara.
A Podgorica jeste paklena, kao neki pretis-lonac što od kraja maja pa sve do septembra krčka, bez daška vetra. Jednom-dvaput sam ljude koji nikada nisu kročili u nju sproveo po pustim ulicama u julskom žaropeku, i kukali su na svakom koraku tih plus četrdeset.
Mimo geografije, njena – i ne samo njena – druga teza glasi „Lako je tebi, ti si letnje dete“, na šta sam, iskreno, mogao još manje da utičem.
Da li datum rođenja ima ikakve veze ili je još jedan mit? Pozivam u pomoć sve studije koje Gemini može da nađe, tri puta ga teram da mi potvrdi da su to zaista validni linkovi i da ih nije izmislio, i potvrđuje mi da su, iz ugla moderne medicine i fiziologije, sve te priče da su otpornija deca rođena u letnjim mesecima – ona koja „udahnu vrelinu“, što bi se reklo – zapravo mit.
Prvo i prvo, govori nauka, novorođenčad nema baš previše dobar sistem termoregulacije, i ne postoji niti jedan dokaz da to što se neko rodio leti biološki ubrzava ovaj sistem. Drugo i drugo, nastavlja struka, dugoročna tolerancija na toplotu zavisi od pomenutih genetskih faktora, te procesa aklimatizacije koji se dešava u nekom određenom periodu. Telo ne „pamti“ koliko je vruće bilo vani potkraj jula i u avgustu 1983, e da bi moj DNK ili moje znojne žlezde bile drugačije nego kod nje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
