Snažan i dugotrajan toplotni talas zahvatio je velike delove zapadne i centralne Evrope, dok meteorolozi izdaju najviša upozorenja zbog vrućina koje prete da obore junske temperaturne rekorde.
Evo najvažnijih informacija.
Koliko će biti vruće?
- Andora, Austrija, Belgija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Slovenija, Španija i Švajcarska nalaze se pod najvišim stepenom upozorenja zbog vrućine. Najteži uslovi očekuju se u velikim delovima Britanije, Francuske i Španije, gde bi temperature mogle da dostignu ili premaše 40 stepeni Celzijusa.
- U Francuskoj se više od polovine zemlje nalazi pod crvenim alarmom, najvišim nivoom upozorenja za toplotni talas. Meteorolozi navode da bi temperatura u Parizu ove sedmice mogla da dostigne 40 stepeni, što bi bilo nezabeleženo za jun. U utorak je francuska meteorološka služba Météo-France saopštila da je zemlja doživela najtopliju noć od početka merenja 1947. godine. Agencija je navela da će se „izuzetno visoke temperature, i dnevne i noćne“, nastaviti najmanje do četvrtka, pri čemu bi pojedini delovi centralne i zapadne Francuske mogli da dostignu čak 43 stepena Celzijusa. Ajfelov toranj i Luvr, dve od najposećenijih turističkih atrakcija na svetu, saopštili su u utorak da će zbog ekstremnih temperatura bili primorani da skrate radno vreme. Luvr će od srede do subote zatvaraće vrata dva sata ranije, a Ajfelov toranj i više od osam sati ranije. Na jugozapadu Francuske zaposleni u nuklearnoj elektrani Golfeš isključili su jedan reaktor nakon što su utvrdili da se voda za hlađenje, koja se crpi iz obližnje reke, zagrejala iznad bezbedne granice od 28 stepeni Celzijusa, saopštila je predstavnica elektrane za agenciju AFP. Zatvaraju se i škole.
- Španska meteorološka služba AEMET saopštila je da će temperature ostati „ekstremno visoke“ najmanje do srede, uz maksimalne vrednosti od 40 stepeni ili više na velikim područjima zemlje. Služba je navela da je najmanje šest lokacija u ponedeljak premašilo tu granicu, a najviša temperatura izmerena je u Anduharu, na jugu Španije, gde je dostigla 45,1 stepen Celzijusa. Meteorolozi očekuju blago zahlađenje od srede, a izraženiji pad temperatura u četvrtak.
- Narandžasto upozorenje zbog vrućine, drugi najviši nivo, već je na snazi u velikom delu Engleske i Velsa. Meteorolozi britanske službe Met Office saopštili su u utorak da bi temperatura mogla da poraste do 36 stepeni Celzijusa, čime bi bio ugrožen junski rekord od 35,6 stepeni postavljen 1976. godine. Retko crveno upozorenje za ekstremne vrućine stupiće na snagu u sredu u delovima Velsa i centralne i južne Engleske, uključujući London, gde se očekuju temperature između 38 i 40 stepeni. Ukoliko temperatura dostigne 40 stepeni, to bi bio najtopliji dan ikada zabeležen tako rano u godini. Jedini put kada je temperatura u Britaniji dostigla 40 stepeni od početka merenja 1884. godine bio je u julu 2022, kada je u Linkolnširu izmereno 40,3 stepena.
- Meteorolozi navode da je uzrok vrućina snažan sistem visokog vazdušnog pritiska, takozvana „toplotna kupola“, koja se zadržala nad kontinentalnom Evropom i omogućila prodor vrelog vazduha iz severne Afrike. Dugotrajno sunčano vreme, zajedno sa vazduhom koji se pod pritiskom dodatno zagreva ispod ovog sistema, podiglo je temperature za oko 10 stepeni iznad sezonskog proseka.
- Ova epizoda ekstremnih vrućina počela je sredinom prošle sedmice i usledila je ubrzo nakon toplotnog talasa u maju, koji je takođe oborio rekorde za to doba godine. Météo-France navodi da su ovakvi toplotni talasi sve češći usled promena klime.
Evropa se zagreva velikom brzinom
Iako je za povezivanje pojedinačnog toplotnog talasa sa klimatskim promenama potrebna detaljna analiza, naučnici ne sumnjaju da toplotni talasi širom sveta postaju topliji, češći i dugotrajniji, a Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta, piše Njujork tajms.
Tokom 2025. godine gotovo čitav kontinent bio je topliji od proseka. Istraživači procenjuju da Evropa poslednjih godina beleži desetine hiljada smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa vrućinama.
Mnoge kuće, škole i poslovne zgrade širom Evrope građene su za nekadašnju, hladniju klimu. U Britaniji su mnoge čak projektovane tako da zadržavaju toplotu, što dodatno otežava rashlađivanje tokom toplotnih talasa.
Klima-uređaji nisu brzo i jednostavno rešenje. U Francuskoj je njihovo masovno ugrađivanje postalo politički osetljiva tema, dok u Britaniji mnoge građane od toga odvraćaju visoke cene energije.
Čak i u toplijim mediteranskim gradovima, gde tradicionalna unutrašnja dvorišta, teške žaluzine i fasade od svetlog kamena pomažu da domovi ostanu hladni, mnoge novije zgrade izgrađene su tehnikama koje zapravo zadržavaju toplotu.
Kako se rashladiti
Održavanje niže telesne temperature i redovna hidratacija najvažniji su koraci za sprečavanje tegoba i zdravstvenih problema tokom ekstremnih vrućina.
Evo još nekoliko saveta:
- Tokom dana prekrijte prozore, naročito one izložene popodnevnom suncu, ćebetom ili tamnijom tkaninom kako biste sprečili ulazak toplote. Noću držite prozore otvorenim i koristite ventilatore za cirkulaciju vazduha.
- Povremeno poprskajte kožu hladnom ili mlakom vodom ili obrišite čelo hladnom krpom. Hladan tuš takođe može pomoći da se organizam rashladi.
- Ako morate da budete napolju, ubacite kockice leda u flašu s vodom i pijte rashlađene napitke. Ako planirate fizičku aktivnost, polivajte glavu hladnom vodom. Plivanje je takođe odličan način da ostanete aktivni i istovremeno se rashladite.
Tokom obilazaka i turističkih poseta birajte hladnija mesta poput muzeja, katedrala ili čak podzemnih izložbenih prostora. Neki gradovi su organizovali posebna javna mesta za rashlađivanje. Barselona ima klimatska skloništa, Pariz mrežu javnih česama za pijaću vodu, a London mapu „Cool Spaces“ sa lokacijama na kojima građani mogu da pronađu predah od vrućine. - Obratite pažnju na znakove toplotnog udara. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) među simptomima navodi vrtoglavicu, ubrzan puls, mučninu, glavobolju i gubitak svesti. Međutim, simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe.
Tagovi
