Na adresu naše redakcije stiglo je reagovanje Boška Obradovića, bivšeg lidera Dveri na autorski tekst Miloša Jovanovića, predsednika Novog DSS-a.
Tekst Jovanovića je objavljen u štampanom izdanju Nedeljnika br. 751 od 4. juna 2026, a na internet sajtu 6. juna.
Ceo tekst Jovanovića možete pročitati ovde, a reagovanje Obradovića prenosimo u celosti:
***
Miloš Jovanović je definitivno jedinstvena ličnost na srpskoj političkoj sceni. Njegova politička veština je čudesna, on je ostvario nemoguće: bio je gost i u „Hit tvitu” i u „Utisku nedelje”!
Niti jedan drugi političar ne može se pohvaliti ovakvim uspehom, izuzev Milice Đurđević Stamenkovski, koja dobrano kasni za njim. Miloš Jovanović je u „Hit tvitu” bio – kao opozicija, gostujući zajedno sa Ivicom Dačićem i Vojislavom Šešeljom – još 19. septembra 2021. godine, a Milica Đurđević Stamenkovski tek kad je promenila stranu i ušla u vlast 14. januara 2024. godine.
Dakle, Miloš Jovanović je za Vučićevu vlast važniji spavač u redovima opozicije od Milice Đurđević Stamenkovski, jer mesto u „Hit tvitu” se dobija samo za posebne zasluge za vladajući režim.
Moja glupost da ipak godinama pokušavam da ujedinim desnicu u Srbiji, uprkos saznanjima sa kim imam posla, koštala me je političke karijere, moram priznati zasluženo.
Zato sam i preuzeo moralnu i političku odgovornost, podneo ostavku na funkciju predsednika Srpskog pokreta Dveri i povukao se iz dnevne politike.
Smatram i danas da sam imao časne i dobre namere: ujediniti najmanje 15% opozicionog i patriotskog biračkog tela u jedan politički blok koji bi onda mogao snažnije da se suprotstavi vlasti i utiče na zaštitu srpskih nacionalnih interesa više nego što to može bilo ko od nas pojedinačno kao politička stranka desnice (te 2022-2023. godine, kada sam to poslednji put pokušavao, bilo nas je šest sa tim prefiksom: Srpski pokret Dveri, NDSS, POKS, Zavetnici, Narodna stranka, DJB, plus Pokret za KiM i brojni srpski intelektualci nacionalnog opredeljenja).
To je bilo pre pojave nove političke prevare na desnici – dr Branimira Nestorovića i njegovog pokreta, koji se u međuvremenu pocepao u više frakcija, tako da slobodno možemo zaključiti da desnica u Srbiji više ne postoji (izuzev Dveri koje su i bile i ostale jedina autentična desnica u Srbiji, što se vidi i danas po podršci Studentskom pokretu, u čemu smo ostali usamljeni među desnim političkim organizacijama).
Krenimo redom, od onoga što je Miloš Jovanović glavno prećutao u svom autorskom tekstu. Miloš Jovanović nije bio prava opozicija sve od dolaska na čelo DSS 2016. godine pa do 2023. Punih sedam godina bio je više nego konstruktivna opozicija Vučićevoj vlasti, i to za sve vreme izdaje Kosova i Metohije, kriminala i korupcije u vrhu aktuelne vlasti i masovnih opozicionih protesta u kojima nikada nije učestvovao niti ih organizovao.
Po mom dubokom uverenju, razlog tome je lični dogovor sa Vučićem i očekivanje da postane Milica Đurđević Stamenkovski pre Milice Đurđević Stamenkovski, odnosno npr. ministar vojni u Vučićevoj Vladi ili nešto slično.
Otuda i završavanje režimske akademije tzv. Visokih studija bezbednosti i odbrane posle koje dobija mač zajedno sa Sandrom Božić, a u društvu Miloša Vučevića i Vladimira Orlića. To se dešava 30. juna 2023. godine, dakle posle Vučićeve definitivne izdaje Kosova i Metohije nakon prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma i ohridskog aneksa (januar-mart te godine).
Iz ovog ugla je više nego razumljivo zašto Miloš Jovanović odbija sve oblike udruživanja, ukrupnjavanja ili ujedinjenja desnice koje sam predlagao tokom čitave 2023. godine, daleko pre famoznog poslednjeg sastanka od 29. oktobra iste godine.
Iz ovog ugla, jasno je i zašto, na poziv iz BIA, Zavetnici i NDSS na skupštinskoj sednici ne glasaju za smenu ministra policije Bratislava Gašića 23. jula iste godine.
Suština priče je da Miloš Jovanović nije, zajedno sa Stefanom Stamenkovskim, razbio ujedinjenje desnice tek na tom čuvenom sastanku krajem godine već je to konstantno radio i pre, tokom čitave 2022. i 2023. godine, za šta postoji mnogo svedoka, posebno u redovima Pokreta za Kosovo i Metohiju koji je u više navrata inicirao razgovore o formiranju jedinstvene izborne liste na desnoj strani političkog spektra, još nakon referenduma o ustavnim promenama.
Moja politička glupost, opet ponavljam, bila je u tome što sam, dobro znajući sve to, ipak prelazio preko svega u cilju formiranja velikog izbornog Patriotskog bloka protiv izdaje i predaje Kosova i Metohije, pokušavajući i poslednji put, zajedno sa Matijom Bećkovićem, Milom Lomparom i Milošem Kovićem, da nešto napravim i na tom završnom sastanku koji se održao u prostorijama NDSS u krajnji čas – dva dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora 2023.
Šta se zaista dogodilo na sastanku desnice?
Da najpre napomenem da niko od prisutnih na ovom istorijskom sastanku desnice, bilo iz redova političkih organizacija ili intelektualaca, nije osporio prisustvo Zavetnika tom dogovoru.
Naprotiv, oni su tretirani kao ravnopravan partner i njima se verovalo da su opozicija s obzirom na godinu i po dana dug skupštinski opozicioni staž pre toga.
Mnogo je naknadne pameti od kada su Zavetnici izdali svoja uverenja i prešli na stranu izdajnika Kosova i Metohije, ali u tom času nije bilo nikoga od prisutnih da na tu mogućnost unapred upozori.
Kao što je malo onih koji će javno primetiti tu malu, ali važnu činjenicu da Dveri, za razliku od Zavetnika, nisu izdale i nikada nisu promenile stranu, naprotiv, uvek su bile i ostale ozbiljna opozicija sadašnjoj vlasti.
U svom autorskom tekstu Miloš Jovanović iznosi dva veoma dragocena lična priznanja:
1) Da mu je tek 2023. godine postalo „definitivno jasno da režim mora biti smenjen” (posle 10 godina vlasti SNS, čime je data javna potvrda moje teze da Miloš Jovanović to nije mislio pre toga);
2) Da su Stefan Stamenkovski i on višegodišnji lični prijatelji i da su se toga dana nasamo sastali u pauzi sastanka, van sale u kojoj se održavao sastanak i mimo svih drugih učesnika (čime je učinjena potvrda mog svedočenja o tome, na kome baziram svoj stav da su zajednički dogovorili i odigrali razbijanje ovog sastanka i postignutog dogovora).
Ono što Miloš Jovanović, međutim, iskrivljuje ili prećutkuje je sledeće:
1) Na sastanku je u delegaciji Dveri pored mene bio prisutan i tadašnji organizacioni sekretar a sadašnji potpredsednik Dveri Zoran Pavlović, koji takođe može da posvedoči o svemu što se tamo odigralo.
2) Na neprestano insistiranje Miloša Jovanovića o postizbornoj saradnji sa prozapadnom opozicijom po svaku cenu, od čega je napravio glavnu temu sastanka, zaboravljajući Kosovo i Metohiju, reagovali su najpre Milo Lompar i Miloš Ković da to nije tema, a ne mi iz političkih stranaka. Ovde je interesantno napomenuti da Miloš Jovanović nikada pre toga nije pokazivao želju za saradnjom sa ostatkom opozicije, računajući da je odbio i učešće u Savezu za Srbiju kao najvećem obliku opozicionog udruživanja pre toga, što je bilo i razumljivo jer se dešavalo u periodu kada je on bio omiljena Vučićeva opozicija.
3) Jedno je pričao i bio konstruktivan dok je bio prisutan Matija Bećković, a drugo kad je on otišao. Matija Bećković nije dao uvodnu već završnu reč nakon sklopljenog dogovora, tj. pre nego što je otišao održao je govor u kome nam je čestitao na postignutom dogovoru o jedinstvenom izlasku na izbore. Jer je taj dogovor zaista bio postignut posle više krugova usaglašavanja ponuđenog teksta, ali se ispravno nije smatrao konačnim dok se sve ne dogovori, a pre svega ono što najčešće pravi najveći problem u koalicionim sporazumima, a to je podela mandata na izbornoj listi. Miloš Ković je ispravno zaključio da treba ostati sve dok se i to ne dogovori kako bi dogovor bio celovit i definitivan. To je jedini razlog zašto ništa nije potpisano. Milošu Jovanoviću se mora priznati vrhunska politička veština da jedini potpiše nešto što još uvek nije definitivno dogovoreno i što će zajedno sa Stamenkovskim potom oboriti, kako bi naknadno mogao da maše tim potpisom kao jedinim. To nije malo umeće.
4) Kada je stigao Stefan Stamenkovski nije prvo ušao u salu za sastanak već direktno kod Miloša Jovanovića u njegovu kancelariju, odakle su se zajednički pridružili nastavku sastanka i dogovoru o podeli mandata, jer je sve drugo već bilo definisano. Zajednički glumački nastup koji je usledio spada u političke duodrame. To kako su u međusobnom dogovoru došli na nastavak zajedničkog sastanka da jedan kaže da neće sa Pavlom Grbovićem posle lokalnih izbora u Beogradu, a drugi da hoće, i kako su od toga napravili iscenirani sukob i razlog da ne može doći do saradnje na desnici, zaista spada u lošu glumu ali i veoma uspešnu političku razgradnju svakog smisla ujedinjenja i otpora aktuelnoj vlasti.
5) Sem ovog lažnog svedočenja Miloša Jovanovića nema drugih svedoka da su Dveri ili ja lično bilo kada prihvatili bilo kakvo otupljivanje opozicione oštrice prema vladajućem režimu. Upravo suprotno, naš „greh” je u tome što smo – zarad borbe za odbranu Kosova i Metohije – uopšte prihvatili saradnju sa ovako nepouzdanim opozicionarima.
6) Što se tiče „komunikacione strategije” desnice i danas mislim da je – po ugledu na najsvežiji primer Mađarske – nedovoljno u izbornoj kampanji samo utvrđivati čvrsto opoziciono jezgro već da treba „napasti” i meke dotadašnje birače vlasti koji ne mogu da podrže prozapadnu opoziciju ali mogu patriotsku opoziciju sa jasnim stavovima po ključnim nacionalnim pitanjima. To je bio i ostao jedini način da se okrnji podrška vladajućem režimu.
7) Mora se priznati i umešnost saradnika Miloša Jovanovića iz tadašnje Medijske službe NDSS da opozicionim medijima odmah po propasti sastanka dostave sve informacije i vešto optuže njegovog druga Stamenkovskog kao jedinog krivca za neuspeh. Jer nikakvih zvaničnih objava o ovom sastanku nije bilo niti je imalo smisla uopšte nešto izjavljivati o još jednom krahu razgovora o ujedinjenju na desnici.
Zanimljivo je da su i Miloš Jovanović, kao i Milo Lompar i Miloš Ković pre njega, u svojim javnim svedočenjima o ovim dogovorima iz njima znanih razloga propustili da javno saopšte šta sam ja govorio na tom sastanku, kao da na njemu nisam učestvovao.
Pored reagovanja na pomalo smešnu glumu Miloša Jovanovića kao najoštrije opozicije, iako ga čitavu deceniju nigde nije bilo u borbi protiv Vučićeve vlasti, i ukazivanja da je upravo on bio smetnja svim dosadašnjim dogovorima na desnici, rekao sam sledeće što smatram da je od ključnog značaja za poentu ovog sastanka:
„Mi se danas nismo sabrali da bismo se bavili formiranjem lokalne vlasti u Beogradu posle nastupajućih lokalnih izbora u prestonici. Niti se prozapadna opozicija u bilo kom svom javnom nastupu obavezala na saradnju sa nama iz desnice u rušenju Vučićeve vlasti, pa ne vidim razlog zašto bismo se mi time bavili. Smisao današnjeg sastanka je formiranje zajedničke izborne liste svih patriotskih opozicionih faktora koji su za odbranu i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a u cilju sprečavanja primene francusko-nemačkog sporazuma o KiM. To da li će neko da sarađuje sa Pavlom Grbovićem posle lokalnih izbora u Beogradu ili ne, njegovo je pravo, ali nije tema današnjeg sastanka. Mi smo ovde da ojačamo front za odbranu Kosova i Metohije i da u sledećem sazivu Narodne skupštine imamo što više narodnih poslanika koji će zajedno delovati u tom pravcu”.
Moje reči su bile uzaludne, jer su Miloš Jovanović i Stefan Stamenkovski već bili odradili svoj zadatak.
Posledice znamo: Zavetnici glume da su vlast, a Miloš Jovanović da je opozicija, ali ujedinjenja patriotske desnice nema kao ni borbe za odbranu Kosova i Metohije.
Ako su Boško Obradović i Dveri nekome bili smetnja u tome, evo već tri godine smo vanparlamentarni i nikome ne smetamo pa opet nema ništa od toga.
Zato treba naglasiti još jednu prećutanu istorijsku činjenicu da nikada i nigde niste mogli čuti bilo čije svedočanstvo da su Dveri ili ja lično bili problem za ujedinjenje na desnici ili u opoziciji generalno.
To je jedna mala, ali važna satisfakcija za sve ono što smo radili u politici.
Neka ostane zabeleženo
Mnogo je pitanja na koje Miloš Jovanović ne daje odgovor u svom članku. Kako je smena SNS vlasti u Beogradu, zajedno sa kompletnom opozicijom, za njega bila toliko bitna u sred kosovske izdaje 2023. godine, a potpuno nebitna samo šest meseci kasnije kada zajedno sa Đilasom i Ponošem bojkotuje ponovljene beogradske lokalne izbore koje je vlast već izgubila, a opozicija dobila?
Zašto na ovom sastanku nije napravljeno ujedinjenje desnice bez Zavetnika, ako su samo oni bili smetnja udruživanju (to pitanje je, koliko se sećam, postavio Vuk Jeremić, ali na njega nije bilo odgovora iz prostog razloga što nije samo Stefan Stamenkovski krivac što nije došlo do saradnje već u tandemu sa Milošem Jovanovićem)?
Zašto i danas nema ujedinjenja desnice koje Miloš Jovanović toliko najavljuje tek sada kada je razbio sve dosadašnje pokušaje i kada više nema sa kim ni da se ujedinjuje?
Zašto se setio opozicije i desnice tek posle sedam godina od dolaska na čelo NDSS, odnosno zašto je do tada bio tako pasivan i konstruktivan opozicionar za vreme najveće izdaje Kosova i Metohije, krađe izbora, nasilja i lopovluka aktuelne vlasti?
Konačno, kakav je to dogovor imao sa Aleksandrom Vučićem i zašto se toliko razočarao u njega, pa najedanput postao „žestoki opozicionar”?
Politička veština Miloša Jovanovića u korist Vučićeve vlasti i sopstvenog opstanka na čelu stranke i na političkoj sceni nije upitna, kao i sposobnost da medijski preživi razne političke vratolomije koje Dverima i meni lično nikada ne bi bile oproštene.
Jer zamislite, primera radi, da sam ja, a ne Miloš Jovanović, kao opozicioni lider dobio mač od Miloša Vučevića! Ili da sam bio gost u „Hit tvitu”!
U tom smislu je Miloš Jovanović mnogo bolji i uspešniji političar od mene, i ja to javno priznajem.
Trebalo je preživeti višegodišnje učestvovanje NDSS sa njim na čelu u lokalnoj vlasti sa SNS širom Srbije, izlazak na izbore 2020. godine kad ih čitava opozicija bojkotuje, pravljenje koalicije sa POKS-om 2021. koji je u tom trenutku bio u vlasti sa SNS u Novom Sadu i drugim gradovima u Vojvodini, bojkotovanje lokalnih izbora 2024. u Beogradu i velikim gradovima u kojima je opozicija mogla da pobedi vladajući režim…
Verovatno se niko i ne seća niti je ikada Milošu Jovanoviću zamereno tzv. „ispijanje vina sa Vučićem” prilikom sastanka sa predstavnicima vlasti i opozicije Republike Srpske 4. avgusta 2021. godine, iako na svim fotografijama koje je Medijska služba Predsednika Srbije vešto plasirala u opozicione medije stoji u Vučićevom društvu, dok ja stojim sa tadašnjim predsednicima Narodne skupštine i Vlade Republike Srpske zbog kojih sam i otišao na taj takođe famozni sastanak (drugu moju veliku političku grešku).
Ne zaboravimo da je Miloš Jovanović danas na novom zadatku glumatanja „autentične desnice” i otkidanja podrške Studentskom pokretu kao nekad desnici.
Moja politička nada je da će izborni rezultat Studentske izborne liste obrisati sve opozicione lažnjake zajedno sa vladajućim Vučićevim režimom.
Tagovi
