Kada jedan jezik govorimo celog života, ne razmišljamo mnogo kako ga znamo. Kako znamo da menjamo neku reč i kažemo pevam, pevala, pevajući ili pevaće, čak i kada prvi put čujemo neku novu reč?
Odgovor leži u gramatici koju naš mozak usvaja tokom života. Pravila jezika toliko su duboko usađena da često možemo pravilno menjati reči koje nikada ranije nismo čuli. Ako neko izmisli potpuno novu reč, velika je verovatnoća da ćemo instinktivno znati kako da je stavimo u množinu ili promenimo kroz glagolska vremena.
Ali šta se događa kada čovek govori dva jezika?
Godinama su neurolozi pretpostavljali da mozak za svaki jezik koristi zaseban „sistem“, odnosno različite obrasce moždane aktivnosti. Međutim, novo istraživanje pokazuje da je situacija mnogo zanimljivija – i da naš mozak možda koristi isti gramatički mehanizam bez obzira na to kojim jezikom govorimo.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu JNeurosci, prenosi Njujork tajms.
Dva jezika, jedan zajednički sistem
Svaki jezik ima svoja gramatička pravila.
U srpskom kažemo „jedna knjiga“ i „dve knjige“, u engleskom „one book“ i „two books“, dok se u španskom pravila razlikuju i po rodu i po broju.
Zbog tih razlika dugo se smatralo da dvojezične osobe moraju da koriste različite neuronske mreže za svaki jezik.
Međutim, istraživanje naučnika sa Univerziteta u Njujorku pokazalo je da to možda nije slučaj.
„Nije bilo nimalo očigledno da će dva jezika deliti toliko zajedničkih moždanih procesa“, kaže psihološkinja i neuronaučnica dr Esti Blanko-Elorijeta, jedna od autorki studije.
Prema njenim rečima, ovo je jedno od prvih istraživanja koje vrlo precizno pokazuje koliko su dva jezika zapravo integrisana u ljudskom mozgu.
Nekada se mislilo da je drugi jezik smetnja
Prve teorije o dvojezičnosti bile su prilično jednostavne.
Smatralo se da je drugi jezik svojevrsni „dodatak“ ili čak smetnja osnovnom jeziku koji osoba govori od detinjstva.
Kasnija istraživanja pokazala su upravo suprotno.
Mozak ljudi koji govore dva jezika često pokazuje određene anatomske razlike u odnosu na mozak jednojezičnih osoba. Naučnici su, između ostalog, uočili efikasnije povezivanje pojedinih moždanih regija putem bele mase, kao i promene u sivoj masi.
Brojne studije takođe sugerišu da dvojezične osobe često postižu bolje rezultate na zadacima koji zahtevaju pažnju, koncentraciju i radnu memoriju.
Zbog toga su istraživači poželeli da odgovore na još jedno pitanje:
Da li mozak zaista koristi isti neuronski sistem za obradu različitih jezika?
Kako je izgledalo istraživanje?
U studiji je učestvovalo 23 odraslih osoba koje tečno govore i engleski i španski jezik.
Tokom eksperimenta ispitanici su ležali u uređaju za magnetoencefalografiju (MEG), tehnologiji koja može da meri moždanu aktivnost gotovo u realnom vremenu, sa preciznošću od svega nekoliko milisekundi.
Na ekranu bi se pojavila reč, na primer „boats“ ili „tuna“, a zatim bi učesnici čuli glasovnu naredbu.
Ako bi čuli „one“ ili „uno“, trebalo je da reč prebace u jedninu.
Ako bi čuli „two“ ili „dos“, trebalo je da je pretvore u množinu.
Ponekad je zadatak bio jednostavno da ponove prikazanu reč bez ikakvih promena.
Za to vreme uređaj je neprekidno beležio kako se aktiviraju različiti delovi mozga.
Rezultati su iznenadili naučnike
Pokazalo se da su obrasci moždane aktivnosti bili gotovo isti bez obzira na to da li su ispitanici obrađivali engleske ili španske reči.
Još zanimljivije je što je isti obrazac zabeležen čak i kada su korišćene reči koje nemaju isti oblik u oba jezika.
Naučnici su otišli korak dalje.
U eksperiment su uključili i takozvane pseudoreči – izmišljene reči koje zvuče kao da pripadaju nekom jeziku, ali zapravo nemaju nikakvo značenje.
Jedan primer bila je reč „ailos“.
I tada su rezultati ostali isti.
To znači da mozak verovatno ne obrađuje samo konkretne reči koje poznajemo, već koristi mnogo opštiji gramatički sistem.
„To otežava objašnjenje da je reč samo o zajedničkom rečniku dva jezika“, kaže dr Blanko-Elorijeta.
„Sve ukazuje na to da mozak zapravo predstavlja samu gramatičku operaciju.“
Gramatički motor u mozgu
Rezultati se uklapaju u nalaze prethodnih istraživanja.
Mirjana Božić, kognitivna neuronaučnica sa Univerziteta u Kembridžu, koja nije učestvovala u ovom radu, kaže da je studija pružila dodatne dokaze da se leva čeona regija mozga redovno aktivira tokom obrade gramatičke strukture rečenica, bez obzira na jezik kojim govorimo.
Drugim rečima, izgleda da mozak poseduje jedan zajednički „gramatički motor“ koji može istovremeno da pokreće više jezika.
Božićeva smatra da su rezultati veoma uverljivi.
„Dvojezični govornici očigledno koriste zajedničke neuronske mehanizme“, kaže ona.
Ostaju i nova pitanja
Ipak, istraživanje nije dalo odgovore na sva pitanja.
Engleski i španski pripadaju istoj porodici jezika i imaju određene gramatičke sličnosti.
Zbog toga naučnike sada zanima da li će isti rezultati biti dobijeni kod mnogo različitijih jezika.
Na primer: kineskog i engleskog, arapskog i francuskog, japanskog i španskog, ili srpskog i mađarskog.
Istraživački tim planira da proučava i druge jezičke procese, poput razumevanja sintakse, značenja reči i načina na koji mozak određuje na koje se sve predmete jedna ista reč može odnositi.
Mozak je mnogo prilagodljiviji nego što smo mislili
Jedna od najvažnijih poruka ovog istraživanja jeste da ljudski mozak poseduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja.
Umesto da za svaki novi jezik gradi potpuno novi sistem, izgleda da koristi postojeće neuronske mreže i prilagođava ih novim pravilima.
„Mozak je mnogo plastičniji nego što smo nekada verovali“, kaže psiholingvistkinja Džudit Krol sa Univerziteta Kalifornije.
„On se neprestano menja.“
Upravo zahvaljujući toj sposobnosti ljudi mogu da nauče drugi, treći, pa čak i četvrti jezik, a da njihov mozak pritom ne stvara potpuno odvojene „jezičke fioke“, već koristi jedan izuzetno efikasan i fleksibilan sistem koji se stalno prilagođava novim izazovima.
Tagovi
