Sa uvažavanjem koje dobija od kineskog i američkog predsednika, „ruku na srce, Vučić uspeva ono što ni Tito nije“, kaže Ana Brnabić. Ali zašto Tito, zašto nije rekla, Vučić uspeva ono što ni Slobodan Milošević nije? Da li je ovo uprkos vulgarnom antititoizmu u propagandi i odavanje priznanja Titu, odnosno da je ispod nivoa poređenje sa Slobom rehabilitovanim u propagandi, koji je takođe bio u Kini i dobro primljen, ali se sa Amerikancima nije proslavio. I kako bi pozitivno pominjanje Tita prošlo na Svesrpskom saboru?
Sigurno ste se naslušali priča kako ističe vreme sedenja na više stolica, kako Vučić mora da se geopolitički opredeli, a u poslednje vreme bila je popularna čaršijska priča da su ga Amerikanci „otpisali“, da je Vučić, „što bi blokaderi rekli“, a Ana Brnabić prenosi – u izolaciji, da se steže obruč oko njega, njegova spoljna politika je navodno doživela krah. „Pa gde ćeš veću izolaciju od ovakvog uvažavanja od predsednika SAD“, poentira Ana Brnabić zato što je Donald Tramp podelio Vučićev intervju za američki portal „Brajtbart njuz“ (Breitbart News) na svojoj društvenoj mreži „Truth Social“. Srpski predsednik je u intervjuu, između ostalog, naveo enormnu popularnost koju je Tramp uživao u Srbiji tokom poslednjih predsedničkih izbora u SAD i naveo razloge zašto Srbi cene Trampa, a prvi je taj što su ljudi u Srbiji želeli videti novu vrstu odnosa između SAD „i naše male zemlje“.
Vučić obećava Trampu, ako dođe u Beograd, bar sto hiljada ljudi da ga dočekaju. Prema uvidima koje je „Demostat“ imao u javnom mnjenju Srbije, većina građana je u ratu SAD i Izraela protiv Irana na strani Irana. Što srpski predsednik, koji to verovatno zna, naravno nije pomenuo u još jednom američkom medijskom obraćanju (nedavno je bio i autorski tekst za „Foks njuz“) gde pokušava da rekonstruiše srpske i svoje odnose sa SAD i njihovim predsednikom.
„Demostatova“ istraživanja u kontinuitetu ukazuju na ono što je sad i Vučić na neki način potvrdio – a to je da se antiamerikanizam u Srbiji i među Srbima svodi uglavnom na antiklintonovski stav i odbojnost prema administraciji koja je bombardovala Srbiju. Ne postoji neki posebno negativan stav prema republikanskoj administraciji koja je priznala Kosovo, čak se i slabo prepoznaju (i na njih se mlako reaguje) imena istaknutih čelnika te administracije, od predsednika Buša Mlađeg, do Dika Čejnija, Donalda Ramsfelda ili Kondolize Rajs.
Možda neko olako pomisli da su Amerikanci sad na srpskoj strani. Vučićevi mediji koji to sugerišu, na primer ignorišu šta je američki državni sekretar Marko Rubio poručio Hrvatskoj u prošlu subotu povodom Dana državnosti te zemlje: prvo je nazvao Hrvatsku NATO saveznikom od poverenja i partnerom u traganju za mirom i prosperitetom. „Amerika stoji uz vas dok slavite ovaj dan nacionalnog ponosa.“ Pored toga što SAD i Hrvatsku vezuje „zajednička predanost regionalnom miru i stabilnosti“, Rubio je naglasio da ove dve zemlje vezuju „i demokratske vrednosti“. Doprinos Hrvatske regionalnoj energetskoj bezbednosti i odbrambenoj saradnji ostaje ključan za snagu transatlantskih odnosa, zaključio je Rubio. I o ovome treba voditi računa sad dok traje borba protiv „povampirenja NDH“ i „rušenja Srbije iz Zagreba“. Nigde kritike „trojnog pakta“ Zagreba, Prištine i Tirane iz Vašingtona koji im je saveznik.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #751Nedeljnik
Tagovi
