GAESA je kubanska kompanija Grupo de Administracion Empresarial S.A. (Grupa za poslovnu administraciju), država u državi, poslovni megakonglomerat koji okuplja 25 preduzeća, kontroliše najmanje 40 a procene idu i do 70 odsto kubanske ekonomije, s prihodima tri puta većim od trenutnog budžeta države, s bruto profitom od oko 37 odsto kubanskog BDP-a, s učešćem od 34 odsto u izvozu zemlje i s vrednošću ukupne imovine od oko 18 milijardi dolara.
Simbol kompanije je Torre K, zgrada od 42 sprata u Vedadi, poslovnom centru Havane, čija je izgradnja nezvanično koštala između 226 i 565 miliona američkih dolara (viša cifra je tačno jedan milion po sobi). Stanovnici Havane zovu je „Vidikovac bede“, čime sugerišu sjaj i bedu kubanskog komunizma i objašnjavaju gomilanje profita u korist uske političko-vojne elite oko familije Kastro. Zgrada je otvorena početkom 2025. a godinu dana kasnije zatvorena zbog „situacije u zemlji“ (eufemizam za celodnevne nestašice električne energije).
***
Monopolizovala je skoro sve poslove koji usisavaju dolare – turizam, trgovinu, telekomunikacije, bankarstvo, doznake, logistiku i građevinarstvo. Među povezanim firmama su i neka od najvećih kubanskih preduzeća – Gaviota (kontroliše veliki deo kubanskog turizma), Cimex (sva maloprodaja), TRD Karibe (veleprodaja), Banco Financiero Internacional (BFI) i RAFIN S.A. (finansijski sistem).
U javnosti je vrlo malo informacija o poslovima i poslovanju konglomerata. Elektronska pretraga partijskog glasila „Granma“ otkriva samo sedam slučajeva u periodu od 20 godina u kojima se spominje termin „GAESA“. A i tih sedam je „oprano“ od bilo kakvih upotrebljivih informacija. Zanimljivo je da iako Kuba ima model državne ekonomije, GAESA ne odgovara Narodnoj skupštini niti bilo kome (državnom revizoru ili centralnoj banci) polaže svoje finansijske izveštaje. Teško je utvrditi ko su njeni vlasnici i rukovodioci, a korporativna struktura potpuno je neprozirna.
Emilio Morales, šef Havana konsalting grupe i jedan od malobrojnih autoritativnih „skenera“ kubanske ekonomije, objašnjava da je moć koncentrisana u maloj, odabranoj grupi, ne više od 15 ljudi. A bivši ekonomista Centralne banke Kube i profesor Papskog univerziteta u Kolumbiji Pavel Vidal kaže da su bilansi stanja tog poslovnog konglomerata tajni, da grupa posluje u potpunoj tajnosti, da ne plaća poreze, ne prenosi dividende u državni budžet, ne pojavljuje se u državnom budžetu pošto ima nezavisan budžet i o toj kompaniji ništa se ne može pročitati u kubanskim medijima.
„To je ekonomska, finansijska i vojna struktura sa privilegovanim pristupom stranoj valuti, zatvorenim tržištima i sopstvenim regulatornim režimom, što je stavlja van domašaja javnog nadzora“, napisao je Vidal u autorskom tekstu za Columbia Law School.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 28. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
