Studentski pokret je 23. maja na Slaviji jednim udarcem razbio dve opozicione kletve koje su se utkale u političku kulturu savremenog srpskog višepartizma: jedna je da veliki protesti nemaju reprizu, a druga je da nijedan protest (okej, osim jednog) ne može da preživi leto.
Vratimo se samo na trenutak u 1992. godinu, u martu je – godinu dana posle mitskog 9. marta, opozicija organizovala reprizu koja se ukazala prilično na liniji one istorije koja se ponavlja kao farsa, da bi nekoliko meseci kasnije, studenti pokrenuli talas protesta (blokada Rektorata i okolnih fakulteta – slobodne studentske teritorije) koji su, pored ostalog, uveli u „tradiciju“ i protestne šetnje – pokrenuli su neverovatnu energiju bunta koju su održavali do juna sa idejom da se od jeseni krene ponovo. Mislili su to i „oni“ studenti 1968. u junskim gibanjima, ali se jesenja obnova protesta prosto nije dešavala. Izduvao bi se, što kažu, balon.
Ovaj studenski balon se nije izduvao.
Ovi današnji studenti su ponovili protest od Vidovdana prošle godine, i ispostavilo se ne samo da je protest bio jednako uspešan – u smislu „energije“ i snage da se izvedu ljudi na ulice – već verovatno i još efektniji, a pritom se i praktično dokazalo da je studentski bunt preživeo ne samo leto nego i očigledno sva četiri godišnja doba, da su zavrteli novi krug i da se njihov protest u novoj iteraciji definitivno ne ukazuje kao farsa.
Ne bi za studentski pokret, ni da je bilo znatno manje ljudi, to bio poraz, jer su proteklih meseci borbu ionako, suštinski, preneli sa ulice na predizborni kalendar. Studentska lista je postala ugaoni kamen srpske politike, niko sa sigurnošću ne zna ko je na njoj i šta će ona da predstavlja, ali je ovim protestom – svojevrsnim nultim protestom predizborne kampanje – demonstrirana politička snaga koju je teško bilo prevideti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 28. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
