Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim kupovnim namirnicama kako bi uništili bakterije i buđ povezani su sa 29% većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16% većim rizikom od srčanog udara i moždanog udara, pokazuje novo istraživanje iz Francuske.
Čak su i takozvani „prirodni“ antioksidativni konzervansi koji sprečavaju promenu boje hrane, poput limunske kiseline i askorbinske kiseline (poznatije kao vitamin C), povezani sa 22% većim rizikom od visokog krvnog pritiska kod ljudi koji su jeli više hrane sa tim sastojcima, pokazalo je istraživanje koje prenosi CNN.
Iako se antioksidansi poput limunske i askorbinske kiseline prirodno nalaze u hrani kao što je voće, oni „nisu baš potpuno prirodni“ kada se koriste kao konzervansi, rekla je glavna autorka studije Matild Tuvije.
„Prirodno prisutna askorbinska kiselina i dodatna askorbinska kiselina — koja može biti hemijski proizvedena — mogu imati različite efekte na zdravlje“, rekla je Tuvije, koja je i direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja u Parizu.
„Dakle, rezultati koji su ovde uočeni za ove prehrambene aditive ne odnose se na prirodne supstance koje se nalaze u voću i povrću“, dodala je.
Ne samo ultraprerađena hrana
Studija baca novo svetlo na to kako različiti aditivi u ultraprerađenoj hrani mogu igrati ulogu u riziku od kardiovaskularnih bolesti i „podržava nedavni konsenzus Evropskog kardiološkog društva, koje ultraprerađenu hranu označava kao globalni javnozdravstveni problem“, rekla je Trejsi Parker, stručnjak za ishranu pri Britanskoj fondaciji za srce u Londonu, koja nije učestvovala u istraživanju.
Ultraprerađena hrana povezana je sa oko 50% većim rizikom od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti, a može povećati rizik od gojaznosti za 55%, poremećaja sna za 41% i razvoja dijabetesa tipa 2 za 40%. Gojaznost, dijabetes i loš san usko su povezani sa lošim zdravljem srca.
„Ovo je jedna od prvih velikih studija koja je analizirala pojedinačne konzervanse, umesto da ultraprerađenu hranu posmatra kao jedinstvenu kategoriju“, rekla je Parker.
„Ultraprerađena hrana već dugo izaziva zabrinutost zbog visokog nivoa šećera, soli i masti, ali ti faktori sami po sebi nikada nisu u potpunosti objasnili zašto deluje štetnije nego što njen nutritivni sastav sugeriše. Ovi nalazi popunjavaju deo te praznine“, dodala je.
Međutim, ranija istraživanja Tuvije i njenog tima pokazala su da ultraprerađena hrana čini samo 35% namirnica sa konzervansima koje ljudi unose, što znači da su „konzervansi svuda prisutni“, rekla je glavna autorka studije Anais Hazenbeler, doktorandkinja na Istraživačkom timu za nutritivnu epidemiologiju Univerziteta Sorbona Paris Nord.
„Ne postoji jedna grupa hrane ili namirnica koju treba potpuno izbaciti iz ishrane da bi se problem rešio“, rekla je Hazenbeler.
„Ovi rezultati dodatno podržavaju preporuke da potrošači biraju neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu.“
Birajte sveže, nekuvane i neprerađene namirnice ili, ako tražite nešto brzo za pripremu i jelo, birajte „zamrznute proizvode koji se čuvaju niskom temperaturom, a ne nužno dodatkom prehrambenih konzervanasa“, dodala je.
„Prirodni“ konzervansi takođe povezani sa rizikom
Studija objavljena u sredu u časopisu European Heart Journal analizirala je uticaj 58 konzervanasa na kardiovaskularno zdravlje više od 112.000 ljudi starijih od 15 godina.
Svi učesnici deo su studije NutriNet-Santé, koja od 2009. godine prati ishranu volontera širom Francuske.
Da bi učestvovali u istraživanju, ispitanici su svaka šest meseci tokom tri dana beležili svaki zalogaj hrane i pića, navodeći i brend proizvoda. Istraživači su potom koristili bazu podataka sastojaka proizvoda kako bi identifikovali najčešće konzervanse i uporedili nivoe njihove konzumacije sa medicinskim podacima iz francuskog nacionalnog zdravstvenog sistema.
Istraživači su detaljno analizirali 17 konzervanasa koje je konzumiralo najmanje 10% učesnika i otkrili da je osam njih povezano sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska tokom naredne decenije.
Tri od njih — kalijum-sorbat, kalijum-metabisulfit i natrijum-nitrit — spadaju u „neantioksidativne“ konzervanse, što znači da uništavaju bakterije, buđ i kvasce koji kvare hranu.
Kalijum-sorbat se često koristi u vinu, pecivima, sirevima i sosovima. Kalijum-metabisulfit, koji oslobađa sumpor-dioksid kada se rastvori, nalazi se u vinu, sokovima, cideru, pivu i drugim fermentisanim pićima. Natrijum-nitrit je hemijska so koja se često koristi u prerađenom mesu poput slanine, šunke i suhomesnatih proizvoda.
Nitrati i jedinjenja na bazi sumpora već su prisutni u hrani poput crvenog i prerađenog mesa, za koje se zna da povećavaju rizik od srčanih bolesti, pa neki stručnjaci smatraju da ti nalazi nisu iznenađujući.
S druge strane, konzervansi su potrebni ako potrošači žele da kupuju hranu koju mogu duže da čuvaju i koriste kasnije, rekao je Ginter Kinle, profesor prehrambene i nutritivne nauke na Univerzitetu Reding u Engleskoj, koji nije učestvovao u istraživanju.
„Konzervansi imaju važnu ulogu u prehrambenom sistemu, ne samo u sprečavanju bolesti koje se prenose hranom, već i u sprečavanju kvarenja hrane, smanjenju otpada i produžavanju roka trajanja“, rekao je Kinle.
Preostali konzervansi povezani sa visokim krvnim pritiskom — askorbinska kiselina, natrijum-askorbat, natrijum-eritorbat, limunska kiselina i ekstrakti ruzmarina — spadaju u takozvane prirodne „antioksidativne“ konzervanse koji sprečavaju oksidaciju zbog koje hrana postaje braon i užegla.
Studija je pokazala i da je askorbinska kiselina, odnosno vitamin C, posebno povezana sa kardiovaskularnim bolestima.
Slični konzervansi povezani i sa rakom i dijabetesom tipa 2
Rezultati podržavaju nalaze dve prethodne studije Tuvije i njenog tima, koje su pokazale sličnu povezanost konzervanasa sa znatno većim rizikom od raka i dijabetesa tipa 2.
Šest konzervanasa — natrijum-nitrit, kalijum-nitrat, sorbati, kalijum-metabisulfit, acetati i sirćetna kiselina — povezani su sa do 32% većim rizikom od raka prostate, raka dojke i raka uopšte. Gotovo svi isti konzervansi povećavali su i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 49%.
Iako su rezultati nove studije opservacioni i ne mogu dokazati direktnu uzročno-posledičnu vezu, istraživanje je uspešno kontrolisalo druge faktore koji utiču na zdravlje, poput godina, indeksa telesne mase, pušenja, fizičke aktivnosti i opšte ishrane, rekla je Rejčel Ričardson, menadžerka jedinice za metodološku podršku organizacije Cochrane Collaboration.
„Dodatna prednost ove studije jeste način na koji su procenjivali ishranu ispitanika i sveobuhvatan pristup identifikaciji hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti“, rekla je Ričardson.
„Iako ne mogu dokazati uzročnost, rezultati šalju dovoljno snažan signal da zahtevaju dodatna istraživanja.“
Tagovi
