U Srbiji je tokom 2025. godine obavljeno rekordnih 110,6 miliona internet kupovina, ili 5,2 puta u odnosu na 2020. godinu.
Narodna banka Srbije (NBS) pripremila je nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, imajući u vidu upravo razvoj e-trgovine u našoj zemlji.
„U EU veliki broj trgovaca koji robu prodaju na internetu nude različite oblike finansiranja kupovine, najčešće u obliku ‘kupi sad, plati kasnije’ (Buy Now Pay Later), Iako u Srbiji ovaj oblik još uvek nije značajnije zastupljen, sva je prilika da će se i na našem tržištu sve više pojavljivati ovakvi i slični kreditni proizvodi koje je potrebno regulisati, jer mogu dovesti do impulsivne kupovine i prezaduženosti korisnika“, upozorili su iz NBS.
ko sme da nudi onlajn plaćanje na odloženo?
Zbog toga se nacrtom uvodi pojam finansijske pogodbe kojim se precizno definišu ovakvi aranžmani.
Finansijska pogodba je prodaja sa obročnim (na rate) otplatama cene ili „drugi oblik finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu a koju nudi trgovac i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda“.
Pri tome, jedna od najznačajnijih promena odnosi se na to ko uopšte sme da nudi odloženo plaćanje na internetu.
NBS, naime, planira da uvede licenciranje za sve trgovce koji žele da samostalno kreditiraju kupce iz sopstvenih izvora, kao i da ih stavi pod svoj nadzor. NBS, inače, nadzire banke, osiguravače, lizing kompanije, menjačnice kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.
Centralna banka, ipak, ističe da trgovci koji samo „posreduju“ (npr. preko njihovog sajta uzimate kredit od banke ili plaćate bankarskom karticom na rate) neće morati da imaju ovu posebnu licencu za finansiranje, jer oni tada nastupaju samo kao kreditni posrednici
Drugim rečima, ako trgovac sam „iz svog džepa“ kreditira onlajn kupovinu na rate, on postaje subjekt nadzora NBS.
Transparentnost cena i skriveni troškovi
Često se u online prodavnicama cena na rate prikazuje kao identična gotovinskoj, iako to nije uvek slučaj.
Nacrt predviđa da, ako se oglašava prodaja sa plaćanjem na rate, razlika između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu mora biti iskazana u procentu.
Prodavci, takođe, neće smeti da koriste fraze koje bi mogle da zavedu kupca u pogledu stvarne cene finansiranja a prilikom oglašavanja, trgovac će morati jasno da navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate.
Pravo na odustanak i naknada štete prodavcu
S obzirom na to da se onlajn kupovina obavlja na daljinu, nacrt zakona precizno definiše šta se dešava ako kupac odluči da vrati robu kupljenu na rate.
Zakon štiti ovo pravo ali uvodi i obaveze, pa se navodi da je korisnik koji odustane od finansijske pogodbe s trgovcem dužan da trgovcu odmah vrati predmet kupoprodaje.
U obavezi je i da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku, trgovcu naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta kupoprodaje i plati ugovorenu kamatu od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji do dana plaćanja kamate.
Sigurnost onlajn transakcija se dodatno pojačava obavezom potvrđivanja identiteta korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta (autentifikacija) ili korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.
Javna rasprava o ovim rešenjima otvorena je do 2. juna 2026. godine.
Tagovi
