Švajcarska savezna obaveštajna služba saopštila je da će konačno otvoriti davno zapečaćene dosijee o zloglasnom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, ali još uvek nije precizirala kada će se to dogoditi, objavio je BBC.
Mengele je pobegao iz Evrope nakon Drugog svetskog rata, ali godinama su kružile glasine da je boravio u Švajcarskoj, uprkos činjenici da je za njim bila raspisana međunarodna poternica.
Istoričari su u više navrata tražili pristup ovim dokumentima, ali su švajcarske vlasti sve do sada to odbijale.
Zločini „Anđela smrti“ iz Aušvica
Mengele je bio lekar koji je služio u nemačkim Vafen-SS jedinicama. Bio je stacioniran u logoru smrti Aušvic u okupiranoj Poljskoj, gde je vršio selekciju zatvorenika za gasne komore.
Procenjuje se da je tamo ubijeno 1,1 milion ljudi, od čega oko milion Jevreja.
Poznat pod nadimkom „Anđeo smrti“, Mengele je takođe birao zatvorenike, pre svega decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, nakon čega bi ih uglavnom slao u smrt.
Posle rata, Mengele je, kao i mnogi visokorangirani nacisti, brzo zamenio uniformu i promenio identitet, piše BBC.
Koristeći lažno ime, uspeo je da dobije putna dokumenta Crvenog krsta u švajcarskom konzulatu u Đenovi (severna Italija), pomoću kojih je pobegao u Južnu Ameriku. Dokumenti Crvenog krsta bili su namenjeni hiljadama raseljenih lica i onima koji su usled rata ostali bez domovine, ali su nacisti koji su bežali od pravde takođe uspeli da ih se domognu – zbog čega se Crveni krst kasnije zvanično izvinio.
Misteriozne posete Švajcarskoj
Iako je napustio Evropu 1949. godine, poznato je da je Mengele 1956. godine proveo skijaški odmor u švajcarskim Alpima sa svojim sinom Rolfom. Ovaj podatak javnosti je poznat još od osamdesetih godina prošlog veka. Zvanično se smatralo da je nakon toga ostatak života proveo u Južnoj Americi.
Međutim, švajcarska istoričarka Regula Bohsler oduvek se pitala da li se Mengele ponovo vraćao, i što je ključno, da li je to činio nakon 1959. godine, kada je za njim raspisana međunarodna poternica.
Istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za naciste u bekstvu, Bohsler je otkrila da je u junu 1961. godine austrijska obaveštajna služba upozorila Švajcarce da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi se mogao nalaziti na švajcarskoj teritoriji.
U to vreme, Mengeleova supruga je iznajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stalni boravak.
„Postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959. godine“, izjavila je istoričarka za BBC. „Zašto bi gospođa Mengele iznajmila stan baš u Cirihu?“
Stan se nalazio u skromnom predgrađu, iako je porodica Mengele imala dovoljno novca za mnogo luksuzniji smeštaj. Ipak, lokacija je bila u neposrednoj blizini međunarodnog aerodroma. Bohsler je imala uvid u dosijee ciriške policije koji potvrđuju da je stan 1961. godine bio pod prismotrom; policija je čak zabeležila da se gospođa Mengele vozi u svom Folksvagenu u pratnji neidentifikovanog muškarca.
Bitka za istinu i otvaranje arhiva
Hapšenje traženog ratnog zločinca, što je Mengele 1961. godine svakako bio, zahtevalo bi angažovanje švajcarske savezne policije. Regula Bohsler je 2019. godine podnela zahtev Saveznom arhivu Švajcarske kako bi videla i njihove dosijee.
Zahtev je odbijen. Dokumenti su zapečaćeni do 2071. godine iz razloga „nacionalne bezbednosti“ i zaštite šire porodice zločinca. Bohsler nije bila ni prva ni poslednja koja je dobila odbijenicu. Istoričar Žerar Vetštajn pokušao je ponovo 2025. godine, ali je i on odbijen.
„To je delovalo smešno“, rekao je on za BBC. „Sve dok su dokumenti zatvoreni do 2071. godine, to samo pothranjuje teorije zavere. Svi govore – sigurno imaju nešto da kriju.“
Vetštajn je odlučio da ospori ovu odluku i tužio je švajcarske vlasti sudu. Kako je proces bio skup, pokrenuo je akciju prikupljanja sredstava (crowdfunding). „Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka za samo nekoliko dana.“
Nakon toga, Savezna obaveštajna služba Švajcarske je konačno promenila stav. U ovomesesečnom saopštenju, koje nagoveštava da će do pune transparentnosti proći još neko vreme, navodi se: „Žaliocu će biti odobren pristup dosijeu, uz uslove i zahteve koji tek treba da budu definisani.“
Tagovi
