Dejvid Atenboro danas puni 100 godina: Tajna dugovečnosti čoveka koji nam je pokazao svet

Ser Dejvid Atenboro danas slavi 100. rođendan, a mnoge i dalje fasciniraju njegova energija i vitalnost. Legendarni prirodnjak otkrio je da je tokom godina promenio ishranu i gotovo potpuno izbacio crveno meso, piše LADbible.

Izbegava crveno meso

Atenboro je rekao da nije postao vegetarijanac, ali da je njegova ishrana vremenom postala „mnogo više vegetarijanska“.

„Mislim da već mesecima nisam jeo crveno meso“, izjavio je.

Upravo tu promenu smatra jednom od važnijih navika za dug i zdrav život.

Istraživanja pokazuju da preterana konzumacija crvenog i prerađenog mesa može povećati rizik od raka creva. Jedna studija iz 2020. pokazala je da su osobe koje su jele više od 79 grama takvog mesa dnevno imale 32 odsto veći rizik od razvoja bolesti u poređenju sa onima koji su ga jeli znatno manje, prenosi Index.

I sa 100 godina i dalje radi

Atenboro već više od 70 godina snima dokumentarce o prirodi i ne planira da ode u penziju.

Rođen je 8. maja 1926. godine u Londonu, u Engleskoj, u porodici koja je bila snažno povezana sa akademskim i kulturnim životom. Njegov stariji brat bio je poznati reditelj Ričard Atenboro.

Još od ranog detinjstva Atenboro je pokazivao veliko interesovanje za prirodu. Sakupljao je fosile, kamenje i različite biološke uzorke, a prirodne nauke postale su njegova najveća strast. Studirao je prirodne nauke na Kembridžu, gde se specijalizovao za zoologiju i geologiju. Nakon studija, pedesetih godina pridružio se BBC-u, što je označilo početak njegove izuzetne medijske karijere.

U BBC-ju je u početku radio kao producent, ali je njegov veliki talenat brzo prepoznat, pa je ubrzo završio ispred kamera. Bio je pionir obrazovnih televizijskih emisija o prirodi. Njegov rani projekat Zoo Quest (1954–1963) bio je revolucionaran jer je kombinovao snimke iz prirodnih staništa sa edukativnim pristupom, što je tada bilo potpuno novo na televiziji. Ova emisija donela mu je reputaciju inovatora u dokumentarnom programu.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina Atenboro postaje sve važnija figura unutar BBC-ja i na kraju postaje direktor programa, gde značajno utiče na razvoj televizijskog sadržaja u Velikoj Britaniji. Ipak, uprkos visokoj funkciji, odlučuje da se vrati radu na terenu i produkciji dokumentaraca jer ga je, kako je sam govorio, „priroda privlačila više nego kancelarija“.

Njegov najpoznatiji rad počinje serijalom Life on Earth (1979), koji se smatra jednim od najvažnijih dokumentarnih serijala ikada snimljenih. Serijal je obuhvatio čitavu istoriju života na Zemlji i gledalo ga je više od 500 miliona ljudi širom sveta. Nakon toga sledili su jednako uspešni projekti poput The Living Planet, The Blue Planet, Planet Earth, Frozen Planet i mnogi drugi.

Atenboro je postao poznat po svom prepoznatljivom stilu naracije — smirenom, naučno preciznom, ali i veoma emotivnom. Njegov glas postao je zaštitni znak dokumentaraca o prirodi, a njegov pristup, u kojem spaja nauku i pripovedanje, približio je prirodu milionima gledalaca.

Pored televizijskog rada, Atenboro je autor brojnih knjiga o prirodi, evoluciji i zaštiti životne sredine. Njegov rad se tokom kasnijih decenija sve više fokusirao na klimatske promene i uticaj čoveka na planetu. U dokumentarcima poput A Life on Our Planet otvoreno govori o degradaciji ekosistema i potrebi za hitnim delovanjem.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, uključujući vitešku titulu koju mu je dodelila britanska kraljica, kao i više od 30 počasnih doktorata. Njegov doprinos nauci i obrazovanju prepoznat je širom sveta, a mnoge organizacije smatraju ga jednim od najvažnijih glasova u borbi za očuvanje prirode, piše Jutarnji list.

Uprkos dubokoj starosti, i dalje aktivno učestvuje u produkciji dokumentaraca i javnim raspravama o životnoj sredini. Njegova karijera traje više od sedam decenija, što ga čini jednom od najdugovečnijih i najproduktivnijih figura u istoriji televizije.

Danas se smatra simbolom prirodnjačke edukacije i globalne ekološke svesti. Njegov rad inspirisao je generacije naučnika, filmskih autora i aktivista, a njegov uticaj na način na koji ljudi doživljavaju prirodu i ekologiju ostaje neprocenjiv.

Manje poznate zanimljivosti

1. BBC je u početku odbio Dejvida Atenboroa kada se 1950. godine prijavio za posao radijskog producenta. Na njegovoj prijavi čak je pisalo „rejected“ („odbijen“), ali su ga ubrzo ipak zaposlili.
2. On je jedina osoba koja je osvojila BAFTA nagrade za programe snimane u crno-beloj tehnici, u boji, HD-u, 3D-u i 4K rezoluciji.
3. Kao direktor kanala BBC Two zaslužan je za popularizaciju snukera na televiziji. Emisija Pot Black emitovana je kako bi pokazala mogućnosti televizije u boji, pošto snuker koristi kugle različitih boja.
4. Njegovi dokumentarci snimani su na svim kontinentima, uključujući i Antarktik. Serijal Life in the Freezer bio je prvi veliki televizijski dokumentarac posvećen prirodi Antarktika.
5. Njegova kultna serija Life on Earth iz 1979. smatra se jednim od najuticajnijih dokumentaraca u istoriji televizije i gledale su je stotine miliona ljudi širom sveta.
6. Dobio je prestižni britanski Orden za zasluge („Order of Merit“), odlikovanje koje u jednom trenutku može imati samo 24 živih članova. To priznanje dodeljuje se ljudima koji su dali izuzetan doprinos nauci, umetnosti ili kulturi.
7. Iako ga mnogi smatraju „nacionalnim blagom“ Ujedinjenog Kraljevstva, Atenboro je rekao da mu je taj izraz pomalo neprijatan i da ne voli da ga koristi za sebe.
8. Dejvid Atenboro nikada nije položio vozački ispit niti je posedovao automobil. Više puta je rekao da jednostavno nikada nije imao potrebu da nauči da vozi.
9. Tokom Drugog svetskog rata njegova porodica primila je dve jevrejske devojčice koje su pobegle iz nacističke Nemačke kroz program Kindertransport. Kasnije su postale deo porodice Atenboro.
10. Godine 2013. ugrađen mu je pejsmejker zbog problema sa srcem, a dve godine kasnije imao je operaciju oba kolena. Uprkos tome nastavio je aktivno da snima dokumentarce.