Od pobede Petera Mađara u Srbiji traje potera za Perom Srbinom. I to takva da meni liči na jedan od najpoznatijih viceva o Peri Ložaču.
Sećate se onog kralja lažova i kraja kad stoji pored pape a neko: „Ko je onaj sa belom kapicom što stoji pored Pere Ložača?“
E, mi kao da živimo u svetu Pere Ložača, u kojem svi stavljaju slike sa poznatim ličnostima, koje su zanimljive u kafani, gde imaju neku poentu, ali ovako, meni deluju kao uvod u Epstina ili Zampolija, koji se u trenutku afere koja će potresti svet (Amanda Ungaro) slika u srpskoj ambasadi.
Da se vratim na našeg Peru Srbina. I to što mislim da nama uopšte ne treba Pera. Imali smo ih dosta.
Kao kontraugao iz moje vizure temelje modernosti srpske države udarila su dvojica vladara, koji su u lošim periodima, i to je naša nesreća, slučajno došli na vlast. Prvi je bio knez Pavle, koji se spremao za umetnost na Oksfordu, ili da napravi najveći muzej na Balkanu, da bi posle atentata na brata, igrom slučaja vodio Jugoslaviju. I modernizovao je do Drugog svetskog rata.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik #745Nedeljnik
Tagovi
