Kvasac je sićušan jednoćelijski mikroorganizam, prirodno prisutan u vazduhu i zemljištu, koji omogućava proces fermentacije. Iako nevidljiv golim okom, njegov značaj je ogroman: vekovima se koristi u proizvodnji hleba, piva, vina i drugih fermentisanih proizvoda, a danas se sve više posmatra kao mikroskopska fabrika sa širokom industrijskom primenom.
Na Zemlji je prisutan milionima godina, jer je čovek shvatio njegov potencijal još pre pet do šest hiljada godina, kada je „pripitomljen“ za pripremu hrane i pića. Od tada do danas, kvasac je ostao jedan od najzanimljivijih mikroorganizama, upravo zbog sposobnosti da jednostavne molekule pretvara u složenije i korisnije supstance.
U odsustvu vazduha, kvasac pretvara šećere u alkohol i ugljen-dioksid, oslobađajući energiju. Taj proces nazivamo fermentacijom. Kod pripreme hleba, ugljen dioksid pomaže da testo naraste, dok alkohol isparava tokom pečenja. U proizvodnji piva i vina, fermentacija omogućava pretvaranje ugljenih hidrata iz žitarica i grožđa u alkohol. Kada ima dovoljno vazduha, kvasac se ne fermentiše, već raste i razmnožava se, što se koristi za njegovu masovnu proizvodnju.
Međutim, kvasac nije važan samo u prehrambenoj industriji. Ova ćelijska fabrika može da koristi i druge supstance iz okoline, poput lipida i aminokiselina i da proizvodi proteine, enzime, arome i molekule namenjene nutritivnim i medicinskim primenama. Zahvaljujući tome, fermentacija postaje održivija alternativa klasičnim hemijskim procesima, jer se zasniva na obnovljivim sirovinama i ekološki prihvatljivijoj proizvodnji.
Kvasac ima značajnu ulogu i u medicini, gde se koristi za proizvodnju insulina i steroidnih hormona, kao i u energetici, jer fermentacijom proizvodi etanol koji može da služi kao biogorivo.
Zbog svega navedenog, kvasac danas predstavlja važan resurs za razvoj održivijih rešenja u industriji, zdravstvu i proizvodnji energije. Prava mala fabrika.
#POWEREDBYYEAST
Tagovi
