Proces „Brdo–Brioni“ (zvuči kao neka pesma Zabranjenog pušenja), kao inicijativa za jačanje regionalne saradnje i evropskih integracija Zapadnog Balkana, pokrenut je 2010. godine sastankom tadašnjih premijera Slovenije i Hrvatske, Boruta Pahora i Jadranke Kosor, dok je zvanično počeo sa radom 2013. godine.
Na iskustvima slovenačke deblokade Hrvatske na briselskom putu, Pahor i Jadranka Kosor su probali ponuditi arbitražni model za rešavanje sporova u Regionu. Ali, za sve ove godine i taj se proces pretvorio u puku formu, u fraze, floskule i foto-sešn sa nekim od evropskih hedlajnera.
U odnosu na dominantne ratne narative iz devedesetih godina, taj proces je bio inferioran. Bilateralni sporovi nisu rešeni. Naprotiv, podgrejani su duhovi prošlosti. Region nije izgradio interni mehanizam pacifikacije sukoba. I dalje zavisi od arbitraže velikih sila. Slovenija i Hrvatska su uspele da prevaziđu spor jer nisu ratovale.
Kako mi kaže upućeni sagovornik, proces „Brdo–Brioni“ na izdisaju je još od 2017. godine, a otkazivanje gostoprimstva Vučiću je scenski efekat za kraj nečega što je već izgubilo smisao. I što mi sagovornik kaže: Ako ovo nije Nemačka sugerisala Hrvatskoj, onda to nije toliko ni bitno. Bitno je da se bar na aparatima održava „Berlinski proces“, ali više kao kanal komunikacije i moderacije lišen bilo kakve pretencioznosti iz vremena Angele Merkel koja ga je inicirala.
Predsednik Vučić i premijer Đuro Macut nisu bili pozvani ni na Bledski strateški forum 2025, dok je bio pozvan srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je učestvovao na Forumu. Uglavnom, sve takozvane regionalne inicijative suočavaju se sa smislom svog postojanja. Milanović je otkazivanjem Vučiću postigao konsenzus levice i desnice u Hrvatskoj, digao sebi rejting, dok je Vučić dobio volej koji se ne propušta.
Udenuće se u sve i neka „ustaško-blokaderska“ koalicija dok će istovremeno hrvatskim (da li i ustaškim) „Janafom“ teći nafta za Srbiju. Pa da u maju čujemo u Beogradu kako zvuči i novi pevač Parnog valjka. „Er Srbija“ će pojačati linije za hrvatsku obalu ko bude tamo na leto morao „iz nužde“. I sve to može tako da bude iako su odnosi Srbije i Hrvatske gori nego u vreme kad je ambasador u Zagrebu bio Veljko Knežević, a u Beogradu Zvonimir Marković.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
