Bio je 23. oktobar 2017. godine i sedeo sam u kafani “Gusan” na uglu Tiršove i Svetozara Markovića. Negde između trećeg i četvrtog piva stigao mi je SMS. Kratak i sažet.
“Imamo hit. Preko dva miliona ljudi sinoć je gledalo premijeru.”
Poruku je poslao Dragan Bjelogrlić a odnosila se na premijerno prikazivanje prve, duple epizode naše nove serije rogobatnog naslova “Senke nad Balkanom” na prvom kanalu RTS-a.
Iz ove perspektive, skoro jednu deceniju kasnije, prosto neverovatno izgleda da je među nama koji smo je stvorili vladala bojazan da neće da se primi kod publike. Ono, Bukovski je svojevremeno napisao da su pametni ljudi puni sumnji u sebe a da su budale nezdravo samouverene. Mi valjda nismo bili budale? Sumnji je, zaista, bilo dosta. Naročito kada smo ušli u finalnu fazu, kada se završavalo snimanje a sirove, grubo montirane verzije epizoda krenule da stižu na reviziju.
***
KNJIGE, DVOTOMNO IZDANJE
Senke nad Balkanom – Istinita priča iz najpopularnije serije
U luksuznim knjigama obrađeni su neki od najvažnijih likova i figura tog doba: Mustafa Golubić, Josip Broz Tito, Apis i Petar Živković, Dragi Jovanović, Milan Stojadinović, princ Đorđe i knez Pavle.
Knjige donose priče o špijunima, zaverenicima, ubicama i državnicima, odnosno o najvažnijim ljudima i događajima koji stoje iza jedne od najgledanijih serija.
Naručite svoj primerak na našem sajtu.
***
Radni naslovi serije bili su isprva “Tragom Koplja” i “Senke Kalemegdana”. Koplje koje se pominje bio je naš mekgafin. Kao Jedini prsten u “Gospodaru prstenova” ili Zavetni kovčeg u “Otimačima izgubljenog kovčega”. Nismo bežali od uticaja žanrovskog filma i palp literature, naprotiv. Longinovo koplje nije bilo nepoznata stvar, neki ga nazivaju i “Koplje sudbine” i kao tema se pojavljivalo u raznim delima fikcije. Prvi put sam se sa njim sreo u jednoj epizodi stripa “Marti Misterija”. A onda sam pročitao i da je bilo vrlo značajno Adolfu Hitleru i nacistima kao jedan od “artefakata moći”.
Longinovo koplje pominje čak i Ivo Andrić u svom remek-delu “Prokleta avlija”. Doduše, ne imenom, ali postoji scena gde se izuzetno vredna hrišćanska relikvija nudi kao deo ponude za otkup. Istorijski (i u romanu), sultan Bajazit II je papi Inoćentiju VIII poslao vrh koplja kojim je, prema predanju, proboden Isus Hristos na krstu. Mada, to nije bio otkup u formalnom smislu već, naprotiv, podmićivanje od strane brata Bajazita.
On je poslao tu relikviju papi kako bi ga odobrovoljio da glavnog junaka Džema drži pod strogom stražom i ne dozvoli mu povratak u Osmansko carstvo. Iako Andrić u tekstu koristi opise poput “svetinje” ili “dragocenosti”, u pitanju je upravo to što istorija i legenda nazivaju Longinovim kopljem.
Zamajac naše radnje vezan je za jednu drugu legendu o Koplju, a to je da je ono bilo deo riznice Romanovih. I da je nakon pada Ruskog carstva i poraza tzv. “belih” u građanskom ratu jedan deo tog blaga došao i u ove naše prostore. Tu u priču ulazi jedna zaista mitska figura – general Pjotr (Petar) Nikolajevič Vrangel. Poznatiji i po nadimku Crni Baron. Sama serija počinje dolaskom “belih” Rusa u Kraljevinu SHS i već u prvim kadrovima vidimo velikog ruskog glumca Aleksandra Galibina u ulozi Vrangela.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
