„Rast cena energenata na globalnom tržištu imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, a time i na javne finansije“, ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je na promociji najnovijeg izdanja Kvartalnog monitora rekao da kretanja u domaćoj ekonomiji u velikoj meri zavise od spoljnih faktora, a pre svega od dužine trajanja sukoba na Bliskom istoku i stanja infrastrukture za izvoz nafte i gasa, koja je već pretrpela oštećenja tokom napada.
Barem milijardu evra manje u budžetu?
Prema njegovim rečima, direktna posledica visokih cena nafte i mera države kao odgovor na njih je smanjivanje prihoda po osnovu akciza na gorivo.
Arsić navodi da bi fiskalni gubici mogli dostići milijardu evra ukoliko se smanjenje akciza od oko 60 odsto produži na celu godinu, što bi zahtevalo dodatni veliki napor da se smanje neki rashodi kako bi se kontrolisao budžetski deficit.
Uticaj cena goriva na inflaciju i privredni rast
Kada je reč o uticaju cena sirove nafte na gorivo na našim pumpama i druge cene na domaćem tržištu, Arsić napominje da treba imati u vidu nekoliko aspekata.
„Kolika će biti inflacija zavisi od toga kolike će biti cene nafte, a one su sada 50–60% više nego što su bile pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Međutim, treba imati u vidu da sirova nafta učestvuje sa do 25% u finalnoj ceni naftnih derivata. Znači, preko 50% učešće imaju raznorazne vrste fiskalnih dažbina, odnosno akcize i porez na dodatu vrednost. Između toga nalaze se i transport sirove nafte, prerada nafte i slično. Ukratko, ako svetske cene porastu za 50%, ne znači da će domaće cene porasti za toliko“ objašnjava Arsić.
Upozorava ipak na pravilo da što duže cene na globalu budu povišene, više će se preliti na donaće cene.
„I opet, smanjivanje akciza od 60% odsto može da amortizuje relativno veliki cenovni udar, kao i koliko će se intervenisati iz robnih rezervi. Treći način da se ublaže poskupljenja je da se administrativnom kontrolom prosto ne povećavaju cene iako su ispunjeni uslovi za to i da se na neki način prenese deo tereta na proizvođače i distributere nafte“, rekao je Arsić.
Procenjuje i da će privredni rast u ovoj godini verovatno biti niži od planiranog, ali dopušta mogućnost da poljoprivredna sezona donekle popravi situaciju.
Pitanje rebalansa državnog budžeta tokom godine
„Ako rat na Bliskom istoku potraje a globalne cene energenata istanu visoke rebalans će biti neophodan“, istakao je Arsić. Smatra, međutim, da je trenutno rano za povlačenje takvih poteza i da bi rebalans mogao da se očekuje u drugoj polovini godine, dok se do tada manjak prihoda može rešavati budžetskim rezervama ili novim zaduživanjem.
Država, kako naglašava, za sada sigurno može da servisira svoje obaveze prema inostranstvu.
On objašnjava da se vraćanje spoljnih dugova u najvećem delu ostvaruje refinansiranjem i da Srbija trenutno ima nesmetan pristup međunarodnom finansijskom tržištu zahvaljujući svom kreditnom rejtingu.
Iako nivo duga ocenjuje kao održiv, on napominje da se uslovi na tržištu menjaju i da će kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati biti veće nego što su bile prošle godine, ali dodaje da država i u takvim okolnostima može planirati zaduživanje za otplatu starih kredita i pokrivanje fiskalnog deficita.
Tagovi
