Akademijski odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izdao je danas saopštenje u kom se navodi da je prihvatanje nedovoljno ispitanih rešenja, poput malih modularnih nuklearnih reaktora (MMNR), nije u skladu sa interesima građana Srbije zbog visokih troškova, veće količine otpada i bezbednosnih rizika.
Kako se navodi, povodom povećanog interesovanja donosilaca odluka za izgradnju nuklearnih elektrana, SANU je objavila stručni pregled u kojem ističe da je razvoj komercijalnih MMNR za civilnu upotrebu još uvek u ranoj fazi.
Ekonomski i ekološki nedostaci
Iz Akademijskog odbora za energetiku navode da su ovi reaktori prvobitno razvijani za vojne svrhe, poput pogona podmornica i udaljenih baza, te da njihova primena u javnoj energetskoj mreži nema dovoljno garancija u pogledu bezbednog višedecenijskog rada.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je 2024. godine da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora (SMR) na samitu o nuklearnoj energiji u Briselu.
Dve godine kasnije, Vučić je tokom svog novogodišnjeg obraćanja rekao da će Srbiji u budućnosti biti potreban modularni reaktor ili nuklearna elektrana jer će zemlja u budućnosti trošiti mnogo više energije.
Prema nalazima odbora, mali modularni reaktori su značajno skuplji po jedinici proizvedene energije u odnosu na velike nuklearne sisteme.
Pored ekonomske neisplativosti, ovi sistemi troše više goriva i stvaraju veće količine nuklearnog otpada. Napredni modeli dodatno zahtevaju specifično gorivo čija je dostupnost na svetskom tržištu ograničena.
U saopštenju se naglašava da Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE) ne preporučuje primenu ove tehnologije zemljama poput Srbije, koje nemaju prethodnu praksu u nuklearnoj energetici.
„Stanovište MAAE zasnovano je na proceni da je za gradnju MMNR neophodno izgraditi svu tehničku, zakonodavnu, regulatornu, operativnu, obrazovnu i bezbednosnu infrastrukturu kakva se inače mora primeniti i za veliki reaktor, pri čemu veliki reaktor ima značajno manje specifične troškove gradnje, manji specifični utrošak goriva, manje specifične količine nuklearnog otpada i značajno veću sigurnost zasnovanu na mnogo većem iskustvu u eksploataciji“, navodi se u saopštenju SANU.
Pitanje rudnika u Boru i nuklearnog otpada
SANU napominje da bi ovi reaktori mogli služiti za nezavisno napajanje velikih rudnika, poput onog u Boru, ali izričito navodi da takva rešenja ne odgovaraju interesima građana. Posebno je istaknuto pitanje nuklearnog otpada.
„S obzirom na to da postoje komercijalno dostupna rešenja koja ne zahtevaju skladištenje nuklearnog otpada na teritoriji Srbije, ne bi trebalo prihvatati projekte niti ugovore o saradnji koji predviđaju njegovo odlaganje u našoj zemlji“, poručuju iz Akademijskog odbora za energetiku.
Stručnjaci Akademije zaključuju da, iako je razuman interes za nove tehnologije, Srbija ne bi trebalo da postane teren za probna civilna postrojenja koja uvek podrazumevaju određeni stepen rizika koji zemlja trenutno nije spremna da prihvati.
Tagovi
