Susret sa verovatnim psihopatom bio je dovoljan da psihološkinja Lijen Ten Brinke preispita svoj profesionalni put. Početkom dvadesetih, dok je studirala forenzičku psihologiju u Halifaksu u Kanadi, volontirala je u službi za uslovni otpust. Tamo su se održavali grupni sastanci sa osuđenim seksualnim prestupnicima koji su izašli iz zatvora. Većina muškaraca pokazivala je kajanje i delovala kao da razume štetu koju je nanela svojim žrtvama. Ali jedan od njih bio je drugačiji.
Za njega je terapijski program izgledao kao igra. Tokom jedne diskusije o posledicama zločina po žrtve, pogledao je Ten Brinke, blago se osmehnuo i počeo da govori koliko njegova žrtva liči na nju – i kako je „baš njegov tip“. Bilo je jasno da pokušava da je zastraši, i u tome je uspeo.
To iskustvo ju je odvratilo od rada sa osuđenim kriminalcima, ali ju je još više zainteresovalo za takozvane „mračne ličnosti“ – pre svega psihopatiju, ali i narcizam, makijavelizam (sklonost manipulaciji i iskorišćavanju drugih) i sadizam. Ubrzo je postalo jasno da takve osobine nisu ograničene na kriminalno podzemlje. Sebične, hladne, impulsivne i manipulativne osobe mogu se sresti svuda – često spolja deluju društveno, šarmantno i privlačno, piše Gardijan.
Ima ih svuda, od porodice do države
Danas je Ten Brinke vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i smatra da se ljudi sa izraženim mračnim osobinama mogu naći u porodici, komšiluku, na poslu ili na internetu. Oni mogu voditi kompanije, institucije, pa čak i države.
Savremena psihologija više ne posmatra psihopatiju kao osobinu koju neko ili ima ili nema. Umesto toga, smatra se da postoji kontinuum – spektar. Procene pokazuju da oko jedan odsto opšte populacije ima klinički nivo psihopatije, prema poznatoj dijagnostičkoj skali PCL-R. Međutim, pojedina istraživanja sugerišu da čak do 18 odsto ljudi ima povišene „tamne“ osobine ličnosti. U zatvorskoj populaciji klinička psihopatija javlja se kod oko 20 odsto zatvorenika.
Paradoksalno, upravo oni koji su potencijalno najopasniji često su veoma ubedljivi i uspešni u predstavljanju sebe kao osoba koje su se promenile. Zbog toga neretko uspevaju da ubede komisije za uslovni otpust da zaslužuju novu šansu.
I genetika i okruženje
Iako većina ljudi nema kliničku psihopatiju, osobe sa izraženijim mračnim osobinama mogu imati nesrazmerno veliki negativan uticaj na društvo – bilo u kriminalu, politici ili poslovnom svetu. I genetika i okruženje igraju ulogu u razvoju ovih osobina. Dobra vest je da se uticajem okruženja može donekle promeniti razvojni put, naročito kod dece.
Kod dece već sa dve ili tri godine mogu se uočiti takozvane „bezosjećajne i neemotivne“ osobine, uz trajno agresivno ponašanje. Ako se na vreme uključe u terapiju, postoji šansa da se takve osobine ublaže. Kod odraslih je situacija drugačija: ličnost se teško menja, ali je moguće uticati na ponašanje i smanjiti verovatnoću ponavljanja nasilnih ili kriminalnih dela.
Istraživanja pokazuju da su osobe sa mračnim osobinama ličnosti natprosečno zastupljene u vrhu hijerarhije – među direktorima i rukovodiocima. Jedan od razloga je snažna težnja ka moći i statusu. „Ljudi sa mračnim osobinama ličnosti snažno su zainteresovani za moć i status“, objašnjava Ten Brinke. Oni često ostavljaju snažan utisak jer deluju harizmatično i veoma sigurni u sebe. „Često deluju harizmatično i izuzetno samouvereno, a mi vrlo lako pomešamo samopouzdanje sa kompetencijom.“
U konsultantskom radu Ten Brinke je pomagala jednoj finansijskoj firmi da proceni kojima upravnicima fondova može verovati. Posmatrala je kako komuniciraju i koliko su iskreni. Na jednoj investicionoj konferenciji pažnju joj je privukao direktor koji je konstantno ponižavao kolege i potencijalne klijente. Sve je moralo da se vrti oko njega; prekidao je druge i prisvajao svu pažnju. Zanimljivo je da je publika na to reagovala pozitivno, kao da takvo ponašanje potvrđuje predstavu o „snažnom lideru“. Ipak, istraživanja pokazuju da takve osobine dugoročno vode lošijim poslovnim rezultatima.
Najbolje ih je izbeći
Sličan obrazac pojavljuje se i u politici. Ljudi često traže „jakog vođu“, posebno u periodima nesigurnosti i krize. Takvi lideri mogu dodatno pojačati nestabilnost, što stvara začarani krug u kome birači ponovo biraju slične ličnosti. Jedan od razloga za to je i ono što psiholozi nazivaju pristrasnošću prema istini. „Ljudi imaju takozvanu pristrasnost prema istini – skloni smo da verujemo onome što nam se govori, osim ako nemamo jasan razlog za sumnju.“
Prepoznavanje mračnih ličnosti može pomoći u donošenju boljih odluka u različitim oblastima života. Ponekad je najbolje takve osobe jednostavno izbeći, ali u mnogim situacijama to nije moguće – na primer na poslu ili u porodici. Tada je potrebno naučiti kako upravljati odnosom sa njima.
Postoje određeni obrasci ponašanja koji mogu biti upozoravajući znak. Osoba koja često prekida druge, ali burno reaguje kada nju neko prekine; neko ko ignoriše lične ili profesionalne granice; ili neko ko stalno traži pažnju i priznanje. „Ličnost je obrazac ponašanja – prvi utisak može biti varljiv, potrebno je vreme da se vidi kako se neko zaista ponaša.“
Upozoravajući znaci
Takvi ljudi mogu biti veoma šarmantni i privlačni, naročito na početku odnosa. U romantičnim vezama često se pojavljuje takozvano „love bombing“ ponašanje. „Na početku romantičnih odnosa često se pojavljuje takozvano ‘love bombing’ ponašanje – preterano obasipanje pažnjom i emocijama.“ Zbog toga stručnjaci savetuju da se odnosi razvijaju postepeno, jer je potrebno vreme da bi se stekla realna slika o nečijoj ličnosti.
Mnogi veruju da se laž može otkriti posmatranjem govora tela, ali istraživanja pokazuju da su takvi znakovi nepouzdani. „Suprotno popularnom verovanju, laž se ne može pouzdano otkriti posmatranjem govora tela.“ Mnogo je korisnije obratiti pažnju na sadržaj onoga što osoba govori: nedoslednosti u priči, kontradikcije ili izbegavanje odgovora. Postavljanje dodatnih pitanja može pomoći da se takve razlike uoče.
Potpuno izbegavanje ljudi sa mračnim osobinama ličnosti nije realno. Zato je važno postaviti jasne granice. „Ne možemo promeniti nečiju ličnost, ali možemo postaviti jasne granice i pristupiti odnosu sa ciljem smanjenja štete.“ Pravila treba jasno izreći ili zapisati, jer to otežava njihovo kršenje ili manipulisanje njima.
Reaguju na nagradu, na kaznu slabije
Nagrađivanje pozitivnog ponašanja može biti efikasnije od kažnjavanja. „Ljudi sa psihopatskim osobinama snažno reaguju na nagrade, dok kazna na njih često ima mnogo slabiji uticaj.“ Kada pokažu fer ili iskreno ponašanje, korisno je to priznati i nagraditi.
U komunikaciji sa osobama sklonim narcizmu ponekad pomaže započeti razgovor pronalaženjem makar male zajedničke tačke. To može smanjiti verovatnoću agresivne reakcije na kritiku. U pregovorima je često pametnije komunicirati pisanim putem – imejlom ili porukama – jer lični susret može pojačati uticaj šarma i samopouzdanja takve osobe.
Konačno, važno je setiti se da svako od nas ima određene „tamne“ crte ličnosti. Istraživanja pokazuju da se one mogu ublažiti kroz svesno razvijanje empatije, zahvalnosti i razumevanja tuđih perspektiva. „Ličnost nije uklesana u kamenu – može se menjati.“ Upravo ta mogućnost promene daje razlog za oprez – ali i za nadu.
Tagovi
