Trampova administracija počela je da paniči zbog naglog skoka cena nafte.
Iako su viši Trampovi saradnici predviđali kratkotrajan porast cena nafte u prvim danima rata sa Iranom, razmere i održivost tržišne reakcije zatekli su ih nespremne, piše CNN.
Trampova administracija u trci sa vremenom i zatvorenim tržištem
Sada, dok se cene nafte kreću blizu 100 dolara po barelu tek nešto više od nedelju dana nakon početka rata, a cene goriva u SAD naglo rastu, to je izazvalo zakasnelu reakciju da se umire investitori i pronađu načini za ublažavanje udara.
Međutim, Trampova administracija se suočava sa ograničenjima svoje moći, i realnošću da odluka predsednika Donalda Trampa da vodi rat u inostranstvu preti da poništi neka od njegovih ključnih ekonomskih dostignuća kod kuće.
„Teško je videti bilo šta osim kontinuiranog pritiska na rast cena“, rekao je Nil Atkinson, dugogodišnji energetski analitičar i bivši šef odeljenja za naftnu industriju i tržišta Međunarodne agencije za energiju. „Ljudi će osetiti udarac na benzinskim pumpama.“
Zvaničnici su proveli vikend i ponedeljak hitno sastavljajući širi spektar opcija usmerenih na smirivanje finansijskih tržišta i ograničavanje uticaja skoka nafte na cene goriva u SAD, rekli su upućeni izvori.
Te ideje su se kretale od ograničenih regulatornih akcija, kao što je ublažavanje restrikcija na protok domaće nafte, do daleko ekstremnijih koraka poput direktne intervencije u globalnoj trgovini naftom. Očekivalo se da će Trampovi saradnici predstaviti listu opcija predsedniku već u ponedeljak.
Za sada, brodski saobraćaj kroz Ormuski tesnac i dalje je u efektivnom zastoju, što remeti oko 20% svetskog snabdevanja naftom, uz malo naznaka o tome kada će tankeri ponovo moći bezbedno da prolaze kroz ovaj kritični vodeni put kod obale Irana.
Mali broj brodarskih firmi bio je voljan da rizikuje pretnju iranskog otvaranja vatre na njihove tankere otkako su SAD i Izrael bombardovali Iran pre više od nedelju dana, što je stvorilo zastoj koji je podigao globalne cene nafte istorijskim tempom.
Najveći potres od početka rata u Ukrajini
Cene nafte su rano u ponedeljak dostigle skoro 120 dolara po barelu pre nego što su se donekle povukle, što je nivo koji nije viđen od rane faze rata u Ukrajini 2022. godine. Taj porast se brzo prelio na cene goriva u SAD, podstakavši skok nacionalnog proseka od 51 cent po galonu tokom protekle nedelje.
Skok je izazvao uzbunu u celoj Trampovoj administraciji, gde su zvaničnici prvobitno planirali da niske cene goriva učine ključnim stubom napora republikanaca da zadrže većinu na novembarskim izborima za Kongres.
Taj nivo hitnosti značajno se pojačao tokom vikenda, rekli su izvori, kada je cena nafte dostigla 100 dolara po barelu i kada je postalo jasno da početni koraci administracije uglavnom nisu uspeli da ublaže strahove od dugotrajne energetske krize.
Sekretar za energetiku Kris Rajt, sekretar trezora Skot Besent i sekretar za unutrašnje poslove Dag Burgum preuzeli su vodeću ulogu u razvoju niza novih opcija, zajedno sa osobljem u Savetu za nacionalnu energetsku dominaciju Bele kuće.
Rajt i drugi zvaničnici pokušali su da umanje zabrinutost u javnim nastupima tokom proteklih nekoliko dana, okrivljujući trgovce naftom za iracionalno podizanje cena i insistirajući na tome da će se saobraćaj kroz Ormuski tesnac uskoro normalizovati.
„Mislim da nismo previše daleko od trenutka kada ćete videti redovnije obnavljanje brodskog saobraćaja“, rekao je Rajt u nedelju i dodao, „Ovo je pitanje nedelja, a ne meseci“.
„Mala cena koju treba platiti“
Tramp je poslednjih dana takođe odbacivao uticaj rata na cene goriva, napisavši u nedelju na mreži Truth Social da je to „veoma mala cena koju treba platiti“ i da „SAMO BUDALE MISLILE DRUGAČIJE!“.
U saopštenju, portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers nazvala je skok „kratkoročnom promenom cena nafte, koja će dramatično pasti kada se postignu ciljevi operacije Epski gnev“.
2Predsednik Tramp i ceo njegov energetski tim imali su snažan plan igre za održavanje stabilnosti energetskih tržišta mnogo pre nego što je operacija Epski gnev počela, i nastaviće da razmatraju sve kredibilne opcije“, rekla je ona.
Ali iza kulisa, zvaničnici su grozničavo tražili načine da ublaže krizu za koju strahuju da će naštetiti Trampu kod birača koji su već uznemireni zbog troškova života, a koja ima ozbiljan potencijal da se odrazi na širu američku ekonomiju.
Takođe su vršili pritisak na predstavnike naftne industrije da pronađu načine za ubrzanje proizvodnje, iako među kompanijama postoji malo volje da proizvode značajno više nafte bez jasne predstavu o tome koliko će visoke cene trajati.
Saradnici su istražili niz potencijalnih administrativnih poluga, uključujući ublažavanje ograničenja Džonsovog zakona kako bi se podstakao protok domaće nafte širom zemlje i labavljenje drugih propisa koji bi mogli usporiti rast cena goriva.
Takođe su odmeravali agresivnije korake, uključujući nova ograničenja na američki izvoz, mogućnost uvođenja kontrole cena, pa čak i to da Trezor direktno interveniše na tržištima naftnih fjučersa kako bi izvršio pritisak na snižavanje cena, rekli su upućeni izvori.
Trampovi zvaničnici ipak razmatraju korišćenje strateških rezervi
Trampovi zvaničnici su sada pokrenuli i mogućnost korišćenja strateških rezervi nafte SAD (SPR), nakon što su danima to odlučno odbacivali kao opciju.
Međutim, i dalje postoji duboka averzija prema korišćenju SPR-a, na koji se Bajdenova administracija oslonila da ublaži cene nafte 2022. godine, uz samo marginalni uspeh.
Tramp je više puta kritikovao korišćenje rezervi od strane bivšeg predsednika Džoa Bajdena, optužujući ga da ih iscrpljuje u političke svrhe.
U ponedeljak su zemlje Grupe sedam (G7) razgovarale o koordinisanom puštanju rezervi svojih zemalja u pokušaju da reše problem manjka ponude.
Ali SAD su bile među onima koji su skeptični prema tom koraku, rekao je jedan od upućenih izvora, i grupa je odustala od bilo kakve trenutne akcije.
Bela kuća je uputila zahtev za komentar na zajedničko saopštenje G7 u kojem se navodi da su nacije „spremne“ da puste svoje zalihe ako to bude potrebno.
Preostale opcije o kojima se raspravlja unutar administracije mogle bi imati određenu marginalnu korist za tržišta nafte i cene goriva u SAD, rekli su energetski stručnjaci.
Ipak, malo je verovatno da će one promeniti putanju i učinile bi malo da nadoknade gubitak od čak 20 miliona barela nafte dnevno koji obično prolazi kroz Ormuski prolaz.
Propao plan od 20 milijardi dolara
Već sada je jedna inicijativa u pogledu koje su Trampovi zvaničnici bili optimistični da bi mogla promeniti dinamiku, nuđenje do 20 milijardi dolara osiguranja za tankere koji su spremni da pređu vodeni put, propala.
„Čak i ako ste osigurani od rizika da vaš brod bude potopljen, ne želite da vaš brod bude potopljen“, rekao je Tobin Markus, šef odeljenja za politiku SAD u firmi za finansijska istraživanja „Wolfe Research“.
„To nisu loše ideje, ali one ne omogućavaju ljudima da ignorišu činjenicu da kroz Ormuz ništa nije prošlo već šest dana“.
Trampovi zvaničnici su poslednjih dana takođe izneli mogućnost vojnih pratnji kroz Ormuski prolaz. Ali ostaje nejasno koliko brzo će SAD moći da organizuju te pratnje.
U međuvremenu, to je samo dodatno potvrdilo da je jedini siguran način za stabilizaciju tržišta nafte okončanje rata — i to dovoljno brzo da se izbegnu trajne ekonomske posledice.
Ipak, i dalje je nejasno koliko brzo će SAD moći da organizuju te pratnje. Sam Tramp je u intervjuu za CBS News u ponedeljak rekao da njegova administracija „razmišlja“ o preuzimanju kontrole nad Ormuzom.
U međuvremenu, ta ideja je dodatno potvrdila da je jedini siguran način za stabilizaciju tržišta nafte okončanje rata — i to dovoljno brzo da se izbegnu trajne ekonomske posledice.
„Ostale opcije koje administracija ima, osim okončanja rata, zapravo su prilično ograničene“, rekao je Atkinson i dodao, „Tržištu nafte masovno nedostaje ponuda“.
Tagovi
