Grupa Harem Girls, finalista Pesme za Evropviziju, ponovo je dospela u žižu interesovanja javnosti. Reč je o prvom „dreg“ sastavu koji se probio u mejnstrim na ovim prostorima .
Međutim, ono što je većem delu javnosti ostalo nerazjašnjeno jeste šta su „dreg kraljice“ (eng. drag queens), koja je njihova istorija i kako je nastao sam pojam.
POČETAK DREGA
Početak dreg kulture potiče još iz antičke Grčke, kada su muškarci igrali i muške i ženske uloge.
Krajem 16. i početkom 17. veka, kada je nastajalo Šekspirovo pozorište, pravila su bila ista jer je scena imala snažne veze sa crkvom. Kada je pozorišni komad imao ženske uloge, glumci su morali da se oblače kao žene kako priča ne bi trpela, piše BBC.
Veruje se da i sama reč „dreg“ potiče iz pozorišta — haljine koje su muškarci nosili igrajući ženske likove „vukle“ su se po podu (eng. „to drag“).
Glumci koji su igrali ženske uloge jer nije bilo glumica možda nisu bili u duhu današnjeg drega — ali bio je to početak. Vremenom je dreg postao način da muškarci (često gej muškarci, mada i heteroseksualni muškarci nose dreg) izraze drugačiju stranu sebe, prenaglašavajući ženstveni izgled, stil i govor tela kako bi stvorili scensku personu.
Postoje i dreg king izvođači, gde žene preuzimaju prenaglašene muške persone.
PRVE DREG ZVEZDE
Dreg je vremenom postajao sve više vezan za individualni izraz, a kraljice su gradile sopstvene baze obožavalaca. Jedna od najvećih zvezda početka 20. veka bio je Džulijan Eltinge. Dok su mnoge dreg kraljice naglašavale činjenicu da su muškarci u ženskoj odeći, Eltinge je publiku često uveravao da nije reč o liku, već o „pravoj“ glumici.
Potekao je iz sveta vodevila (varijete teatra), gde je prerušavanje bilo veoma popularno. Na kraju nastupa skidao bi periku i otkrivao svoj pol, često uz uzvike neverice publike.
Posle Drugog svetskog rata, uprkos činjenici da je homoseksualnost stigmatizovana, pojedini dreg umetnici uspevali su da izgrade uspešne karijere — poput Denija La Rua u Velikoj Britaniji ili Dejme Edne Everidž, scenskog lika komičara Berija Hamfriza.
NJUJORŠKI BALOVI I „DREG MAJKE“
Sedamdesetih godina u Njujorku nastaju dreg balovi — događaji na kojima su izvođači paradirali pistom u impresivnim kostimima kako bi osvojili nagrade.
Tada se učvršćuje koncept „dreg majke“. Iskusne kraljice uzimale su mlade umetnike pod svoje okrilje, učile ih scenskom nastupu i stilu, a često im pružale i dom i podršku. Tako nastaju dreg porodice sa majkom na čelu.
Dreg porodice posebno su dokumentovane u filmu Paris Is Burning iz 1990. godine, koji je inspirisao Madoninu pesmu „Vogue“.
ULAZAK U MEJNSTRIM
Stonvolska pobuna 1969. godine, u kojoj su dreg kraljice poput Marše P. Džonson protestovale protiv policijskih racija, označila je prekretnicu i dovela do formiranja Pokreta za oslobođenje homoseksualaca.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih borba za prava dobija na vidljivosti, a Harvi Milk postaje prvi otvoreno gej političar izabran na javnu funkciju u San Francisku.
Dreg polako ulazi u mejnstrim. Divajn, zvezda filmova Džona Votersa, ostvaruje veliki uspeh, a početkom devedesetih RuPol se približava svetskoj slavi, kombinujući dreg imidž sa muzičkom karijerom.
Godine 2009. počinje emitovanje „RuPaul’s Drag Race“, emisije koja popularizuje dreg kulturu širom sveta.
Emisija je najpre uvela dreg u mejnstrim, a potom iz nedelje u nedelju pokazivala da kvir ljudi nisu čudni niti inferiorni, već duhoviti, slojeviti, ljudski – i vredni poštovanja, piše Guardian.
Kada je 2017. magazin Tajm uvrstio RuPola među 100 najuticajnijih ljudi na svetu, postalo je jasno koliko je ova umetnost daleko stigla.
ANTI-DREG AKTIVIZAM U SAVREMENOM DOBU
Brojne američke savezne države usvojile zakone usmerene protiv dreg nastupa.
U Britaniji su tokom leta 2022. demonstranti počeli da se pojavljuju ispred biblioteka koje su organizovale događaje „Drag Queen Story Hour“. Protestne grupe, među kojima su često bili antivakseri, beli nacionalisti i teoretičari zavera, tvrdile su da štite decu.
Konzervativni političari opisivali su ove događaje – koji se obično svode na dreg kraljice koje čitaju priče o prihvatanju sebe – kao „neprimerene“ i „propagandu“.
Političari često podstiču podele i koriste sporna pitanja da pokažu biračima za šta su – ili protiv čega su.
Dreg je oduvek bio politički čin. On narušava konformizam, protestuje protiv kvir nevidljivosti u mejnstrimu. To je oblik protesta sam po sebi, glamurozan podsetnik da je u redu biti vidljivo drugačiji, i da pritom možete biti obožavani, slavljeni, pa čak i srećni.
DREG SCENA U SRBIJI
Razvoj drega na globalnoj sceni na neki način podseća na put koji je LGBT zajednica prošla u Srbiji – od nevidljivosti i marginalizacije, preko otvorenog neprijateljstva, do tolerancije. Ili makar njenog privida, piše Emerging Europe.
U takvoj atmosferi nevoljne tolerancije počela je da se razvija i dreg scena.
Prethodnih godina izvođači poput Dekadence, Markize de Sade, Sonje Sajzor i Dite Von Bil izgradili su vernu publiku nastupajući u beogradskim klubovima.
Danas se redovno organizuju dreg žurke u klubovima kao što je KC Grad, gde nastupa sve veći broj novih kraljica. Njihovi performansi variraju od klasičnog plejbek nastupa do avangardnih i politički angažovanih tačaka.
Tagovi
