Kad je krajem januara ove godine Vučić najavio „veliki skup u martu“ (logično svojih pristalica), vrlo je bitno kako su mediji preneli (koliko precizno) drugi deo te najave na „Tiktoku“, jer nije isto ako je Vučić rekao da će taj skup biti „kad nam prođu sve godišnjice“ ili „kad im prođu sve godišnjice“.
Ako treba da prođu „nama“ (svima nama) sve godišnjice, to bi se moglo odnositi na baš sve godišnjice u istorijom bremenitom martu, ili samo godišnjice koje ne dele već povezuju narod Srbije, sve građane Srbije – a to bi mogla biti godišnjica 27. marta 1941. kad su Srbi rekli „ne“ Hitleru, to bi moglo biti obeležavanje početka NATO agresije 24. marta 1999, ili obeležavanje pogroma Srba na Kosovu u periodu od 17. do 19. marta 2004.
Ako pod „nama“ Vučić misli samo na njegove pristaše, onda bi verovatno obeležili 11. mart kad je u Haškom tribunalu preminuo Slobodan Milošević. Naravno, ne treba sumnjati da će ovog 12. marta na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, aktuelni premijer Đuro Macut, kao pre njega i drugi Vučićevi premijeri – Ana Brnabić i Miloš Vučević – položiti venac na mestu atentata u Vladi Srbije, ali to će biti krajnje rutinski i formalno.
Ne treba robovati analogijama, život nema reprizu, pa je nema ni 15. mart. Tad se još maštalo o prelaznoj vladi, dok je studentski zahtev za izborima došao odocnelo – tek u maju, kao iznuđeni „plan B“, ali tad je Vučić već pregurao najgore. I ponovo postao nadležan. Za izbore.
Poučen i Miloševićevim iskustvom odgovorio je 15. marta pretorijanski i fortifikacijski ozbiljnije. Imao je kritičnu masu protiv sebe, ali ne i izbornu volju. Koja je 2000. bila protiv Miloševića. Skup od 15. marta je demistifikovao mit o kritičnoj masi. Iako ima aparat sile, Vučić ima i većinu u Skupštini kao suštinski bitnu legitimacijsku osnovu.
Olako insistiranje na „reprizi“ 15. marta može očas posla da se pretvori u fijasko, što režim priželjkuje pa da onda odgovori svojim velikim skupom kao potvrdom pune konsolidacije – nakon čega ostaje samo simbolički bitan masovni režimski skup u Novom Sadu. Priča o „reprizi“ 15. marta je melanholična više nego motivaciona.
Ako taj skup u Beogradu, kako je najavio predsednik, bude održan „najverovatnije 20, 21. ili 22. marta“, on će, dakle, biti „kad im prođu sve godišnjice“, i biće jak vetar u leđa režimu pred lokalne izbore u devet opština koje je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala za 29. mart.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
