Savetodavna grupa za javnu politiku Balkana u Evropi (BiEPAG) novom analizom poziva Evropsku uniju da transformiše ugovore o pristupanju u snažne instrumente reformi i odgovornosti, a ne u rešenja koja vode ka ograničenim, „lakšim“ ili oblicima članstva drugog reda, saopštila je danas ova organizacija.
Autori analize upozoravaju da bi pristup koji drži zemlje Zapadnog Balkana na samom rubu integracije mogao stvoriti novi jaz – od periferije Evrope do periferije same Evropske unije – čime bi se doprinelo daljem slabljenju, a ne preko potrebnom jačanju EU.
Integracija instrumenata zaštite u srž budućih ugovora o članstvu
Među ključnim preporukama su integracija postojećih instrumenata u ugovore o pristupanju, jačanje veze između reformi i finansijske podrške, uvođenje jasnih i automatskih mehanizama zaštite zasnovanih na merljivim rezultatima i očuvanje pune političke jednakosti za buduće države članice.
BiEPAG je objavio novu analizu pod nazivom „Sprovođenje, podsticaji i karika koja nedostaje: Kako ugovori o pristupanju mogu ojačati Evropu“, koja se bavi načinima na koje Evropska unija može učiniti proces proširenja kredibilnijim i efikasnijim.
Analiza se oslanja na lekcije iz prethodnih proširenja i novorazvijenih instrumenata za Zapadni Balkan, ističući dugogodišnji problem: pritisak i uslovljenost su najjači pre članstva, ali značajno slabe nakon pristupanja.
To stvara prostor za stagnaciju reformi i potkopava poverenje u transformativnu moć EU.
„Umesto da promovišu ideje o trajno diferenciranim nivoima članstva, ili ograničavanju prava novih država članica, autori se zalažu za pametnije i odlučnije korišćenje postojećeg pravnog okvira“, navodi se u analizi.
Finansijska uslovljenost kao garant očuvanja prava
Ugovori o pristupanju već sadrže zaštitne mehanizme i prelazne aranžmane, ali oni nisu dovoljno povezani sa instrumentima zaštite vladavine prava i podsticajima za reforme koje je EU razvila poslednjih godina.
Jačanjem tih veza, pristupanje EU može da postane snažan pokretač institucionalnih promena koje ostaju održive čak i nakon članstva.
Analiza stavlja poseban naglasak na finansijsku uslovljenost kao najefikasniji katalizator promena.
Iskustvo i država članica i zemalja kandidata pokazuje da samo praćenje i izveštavanje retko daju opipljive rezultate, dok jasna veza između reformi i pristupa fondovima EU proizvodi vidljive efekte.
Autori takođe predlažu uvođenje objektivnih kriterijuma koji bi omogućili automatsko pokretanje zaštitnih mera, bez dugotrajnih političkih blokada, čime bi proces bio predvidljiviji i pravedniji za sve države.
Istovremeno, analiza upozorava da bi stvaranje trajno diferenciranog članstva oslabilo samu ideju evropskog jedinstva.
Proširenje EU bez kompromisa sa vrednostima
Evropska unija, tvrde autori, trebalo bi da očuva princip pune političke jednakosti, dok bi istovremeno ugradila jače mehanizme odgovornosti direktno u ugovore o pristupanju.
Takav pristup bi osigurao da proširenje ostane geopolitički kredibilno, a istovremeno bi zaštitilo demokratske vrednosti Unije i institucionalnu stabilnost.
Nova analiza dolazi u trenutku kada se proširenje ponovo vratilo na vrh političke agende EU.
BiEPAG naglašava da rešenje ne leži u snižavanju standarda članstva, ili stvaranju novih podela među državama, već u jačanju instrumenata koji osiguravaju da pristupanje predstavlja istinsku transformaciju – kako za zemlje koje se pridružuju, tako i za samu Evropsku uniju.
Tagovi
