Od ušća Save u Dunav pa sve do parkinga nekadašnjeg hotela Jugoslavija nije planirana samo izgradnja Gradskog akvarijuma.
Na potezu od 92 hektara najavljena je i izgradnja Muzeja umetnosti XXI veka, Prirodnjačkog muzeja, gondole, podizanje vidikovca i jarbola, kao i postavljanje reklamnog balona za EXPO 2027.
Trenutno je fokus javnosti na projektu izgradnje Akvarijuma, a uprkos jučerašnjim naporima građana da spreče istražne radove, kasno sinoć i pod nadzorom policije ograđen je deo Parka prijateljstva kod Ušća.
Ogradu i sada čuva policija. Kako su građani reporterki N1 rekli, patrole celu noć i jutro dežuraju na svim stranama ovog ograđenog prostora zelene javne površine.
gde su planirani ostali objekti?
Podzemni akvarijum je, dakle, samo deo plana koji treba da se realizuje u oviru ovog projekta.
Prirodnjački muzej je na toj trasi planiran preko puta Palate Srbija. Pozicija Muzeja umetnosti XXI veka predviđena je u kontaktnoj zoni između Muzeja savremene umetnosti i Bulevara Nikole Tesle u zoni Glavne aleje, dok je izgradnja Akvarijuma koji je delimično ukopan u tlo predviđena ka nekadašnjem hotelu Jugoslavija.
Kako stoji u dokumentaciji, ovaj Urbanistički plan je izrađen na inicijativu Prirodnjačkog muzeja. Urbanističko rešenje je definisano na osnovu prvonagrađenog rešenja na konkursu na kome je sredinom aprila 2024. godine studio MITarh dobio prvu nagradu.
novac za projekte na ušću u republičkom i gradskom budžetu
Dok su pripreme za izgradnju Akvarijuma vidljive, za sada nema aktivnosti na terenu kada je reč o ostalim objektima, iako je novac za njih već izdvojen u republičkoj i gradskoj kasi.
Republičkim budžetom predviđeno je oko 24,7 miliona evra za novu zgradu Prirodnjačkog muzeja u Bloku 15 i još 8,55 miliona evra za izgradnju Akvarijuma.
Sa druge strane, rebalansom budžeta Grada Beograda krajem prošle godine predviđena su i sredstva za Panoramski točak na Ušću, za čiju je izradu studije i idejnog projekta u 2026. godini planirano oko 7,26 miliona evra.
da li sme da se uklanja drveće?
Prema idejnim rešenjima, objekti Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma poseduju ekstenzivne krovne vrtove na minimalno 30 centimetara zemljišnog supstrata, piše u dokumentaciji. Naglašava se se i da su površine krovnih vrtova dostupne posetiocima i da predstavljaju deo parkovske površine.
„Nije predviđeno ograđivanje parka ili delova parka i formiranje prostora za igru pasa. U skladu sa uslovima, u zoni uticaja saobraćajnica (Bulevar Mihajla Pupina / Brankov most i Bulevar Nikole Tesle), u kojoj je vazduh konstantno zagađen, nije predviđena izgradnja i uređenje dečijih igrališta i rekreativnih terena“, stoji u dokumentaciji.
Navedeno je i da je „u regulaciji saobraćajnica formirana trasa drvoreda, a na pozicijama gde zbog postojećih instalacija komunalne infrastrukture nije moguća sadnja, drvoredna stabla treba saditi u kasetama minimalnih dimenzija 80×80 centimetara“, stoji u dokumentaciji.
Takođe se napominje da je neophodno da se postojeća stabla presade u neposredno okruženje prilikom realizacije rešenja Urbanističkog projekta.
Ipak, dodaje se da se presađivanje obavlja „u skladu sa tehničkim mogućnostima i dostupnom mehanizacijom“.
„Prilikom izvođenja objekata Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma, voditi računa o postojećoj vegetaciji u neposrednom okruženju, u cilju maksimalnog očuvanja postojećih stabala u kontaktnom području. Postojeća stabla koja se zadržavaju zaštititi prilikom gradnje objekata“, navedeno je u predlogu Urbanističkog plana.
Kada je reč o delu koji se odnosi posebno na postavljanje panoramskog EXPO balona, ukazuje se da „nije dozvoljeno uklanjanje postojećih zrelih odnegovanih stabala u njegovoj zoni“.
„Mlade zdrave sadnice presaditi u okviru parka ili zelenih površina u neposrednom okruženju“, naglašava se u Urbanističkom projektu.
ARHITEKTICA: „devastacija javnog prostora“
Sa druge strane, Olga Andrić, arhitektica kolektiva Ministarstva prostora, letos je u intervjuu za Danas ispričala da je seča neprimerena, pre svega, jer se dešava u trenutku kada Beograd ima svega devet odsto zelenih površina, što je daleko ispod minimuma potrebnog za zdrav život u urbanim sredinama.
Ukazala je da zelene površine igraju ključnu ulogu u podizanju otpornosti grada na klimatske promene – one regulišu temperaturu, doprinose očuvanju biodiverziteta, zaštiti vodnih resursa, otpornosti na poplave.
“Ovde se radi o devastaciji jednog od najvrednijih javnih prostora na Novom Beogradu, planski podignutom i uređenom parku, pod izgovorom priprema za EXPO 2027. Umesto očuvanja i unapređenja parka, planirana je seča stotina stabala, a sve u službi ove tromesečne manifestacije“ objašnjava Andrić.
Kako je navela, ovaj slučaj predstavlja „školski primer načina na koji se mega-manifestacije, poput EXPO-a, koriste da bi se opravdalo netransparentno odlučivanje, pravna izuzeća i kratkoročni, skupi projekti sa vrlo ograničenim dugoročnim benefitom za širu javnost“.
Andrić je upozorila da se Beograd već suočava sa toplotnim ostrvima, zvučnim zagađenjem i lošim kvalitetom vazduha, što su problemi koji direktno utiču na zdravlje stanovnika.
Tagovi
